Просветни гласник

Шта је психологија?

313

ШТА ЈЕ ПСИХОЛОГИЈА? (II) ПСИХОЛОГИЈА И ПРИРОДНА НАУКА Увидели смо већ тешкоћу која лежи у томе да се што тачније одреди граница између објекта и субјекта, или између психичких и физичких појава. То је, у осталом, једно од најтежих питања у Науци, одн. у Филозофији. На то питање, међутим, Психологија, као ни остале специалне науке, не може и не мора ни покушавати да да потпуна одговора. Ми ћемо се, у осталом, вратити још једном на то питање, у колико је оно чисто психолошко, идентично са нитањем о објективним и субјективним садржајима свести. Овде ћемо само напоменути да је разлику, коју модерни психолози, као Штумпф и други, чине између садржаја („појаве") и психичких функција, доживљаја, чинио у ствари још у почетку прошлог века француски психолог Мате с!е ВЈгап, разликујући код чулних осећаја субјективни и објективни, или „репрезен тативни" и „афективни део". 1 ) Треба дакле, пре свега, наћи начин да се оно што је објективно одвоји од чисто субјективног. У смислу Природне Науке и ми ћемо за сад — и ако то није ни мало одређен одговор на горње филозофско питање — сматрати као спољашње предмете и узроке својих унутрашњих доживљаја оне садржаје који су свима заједнички и могу бити предмет свачијег искуства. То су чулни опажаји, који се, под истим условима, јављају свима нормалним индивидуама у главном на исти начин, у изве-' сним сталним везама и односима, независни од наше воље, У том смислу сматрамо да је нпр. чулни опажај једне планине, у колико има карактер пространости, који се свима приказује у главном подједнако, изазван једним одговарајућим спољним предметом. А то не можемо рећи за замишљене представе планине, које у појединим субјектима могу бити врло различне, и често су потпуно имагинарне, фантастичне, производ маште а не стварности, од које су више или мање далеко и кад су привидно њене верне репродукције. Зато не сматрамо као спољашњу стварност ни оне изузетно живе субјективне представе (т. зв. халуцинације) појединих чула које имају карактер потпуне стварности за дотичну индивидуу, издржавајући привидно контролу других њених чула и пркосећи често разуму. Психологија дакле има просто да претпостави спољашњу стварност, у осталом, баш на основу непосредног искуства. Психологија, најзад, као и остале емпиријске науке, мора полазити од

Ј ) Види расправу писца овог чланка И1е РћИозорМе АМге Мапе Атреге'8, ВегНп 1908, стр. 45.