Просветни гласник

Цезар Франк

345

подизао музику у висине, изражавајући помоћу ње високе духовне концепције и поштен душевни занос, и тражећи да се служи музици, флуидној, дубокој, мистериозној уметности над уметностима. Идући за тим циљем, и научен, донекле, традицијама, Берлиоз је напустио идеју да је вредност музике само у звучним комбинацијама ритма, мелодије и хармоније, и прокламовао је начело да музика не само што је израз душевних покрета, него може и мора да буде и израз духовних концепција, идеја; да мора да се развија у музичке облике које условљава једна идеја, или карактеристичне психичке особине једне личности, или неки доживљај, — програм једном речи. Тако је постала програмска музика, дескриптивна, описна, на супрот оној која почива на чисто музикалним елементима ритма, мелодије и хармоније, чија сва суштина има чисто музикалну вредност ради чисто музикалног ефекта, и која се, због тога, зове апсолутна музика. Цезар Франк је, као озбиљно музички образован уметник, као човек сређене природе, повучен и тих — и ако по уметничком темпераменту бујан — Цезар Франк је био по страни. Он је понирао у велику прошлост и нашао је учитеља у моћном генију старокласичара, у Јовану Себастијану Баху, потом у новокласичарима Хајдну, Моцарту, и нарочито Бетховену, и, најзад, у представницима романтике, Менделсону, Шуману и Листу Његова прва дела из прве епохе његовог стварања која, по д'Енди-у, иде од 1841-1858, сва су покушаји да се отме из свакидашњице, али сва су ипак јако везана за узоре. Само погдегде, и то скромно, има по нека појединост која предсказује оригиналног генија из времена које има да настане после трагичне 1870-те године. У другом периоду, који настаје са 1858-ом и завршава 1862-ом, Цезар Франк је органиста у црквама, прво у ЈЧо1хе Оате с1е 1.оге1:1е, затим у 81. Ја^иез 51. Ргап?018, и најзад од 1859 у цркви 51е С1оШс!е, за чијим је оргуљама остао преко тридесет година. Позив музичара који је у вези са црквом, неминовно га је морао навести на студију грегорианског корала — који је за католичку цркву музички канон. Као последица тога је читав низ дела за цркву: миса, оферторија, корала. Али изузевши дела писана за оргуље, сва та црквена музика Цезара Франка заостаје иза његових дела симфонијског стила. Цезар Франк је, као Бетховен, као Берлиоз, био симфоничар раг ехсеПепсе. Све његове музичке визије биле су: масивни блокови за једну грандиозну музикалну архитектуру; „његозо (право) дело је равно делима.... песника у камену..., конструктора катедрала...: све је сачињено од сјајне хармоније и мистичне чистоте" (д'Енди). И зато је Цезар Франк, велики виртуоз на оргуљама, и гениални импровизатор, у цркви био на висини свога генија само онда када је седео за оргуљама.