Просветни гласник

Француска наука

349

ФРАНЦУСКА НАУКА (II) Приступајући сада Јесташвеници, приступам наукама које сам на университетима нарочито изучавао, и чија ми је и историја с тога боље позната, па морам пазити да им у овој брзој смотри не дадем много више места но претходним наукама. Ова ми се дужност уздржавања у толико више намеће, а у толико лакше ми је и испунити је, што сам већ поодавно наштампао историјске прегледе развића неких од њих (Минералогије и Геологије). 1 ) Први и битни одељак Минералогије, наука о кристалима, изашао је из фазе простога описивања у последњој четврти 18-ог века, када је Роже Делил (1771) увидео и формулисао правила под којима се врши кристализација, и пронашао закон паралелизма пљосни на кристалима, а и закон сталности углова међ пљоснима кристала једног минерала. Одмах за њим (1783 г.) калуђер Хаји утврди правилност цепљивости у кристалима. Полазећи од претпоставке да су кристали сложени од слојева врло малих сличних кристалића, он успе да изведе све кристалне облике из релативно малог броја основних облика и да постави рачунско основе Кристалографији, и то тако поуздане да је рачуном предвиђао какви се све кристални облици могу наћи. Заслуга овога калуђера за минералошку науку тако је велика, да је један од савремених минералога, Малар, с правом могао написати: „Гениални Хаји створио је на један мах кристалографску науку, а његовим последницима остало је само да усаврше детаље његовога дела. Ни једна друга грана људских наука није, у толикоме степену, дело само једнога човека". — За тим оснивачем успешно су корачали ови француски кристалографи: Делафос и Браве, Малар, Вирубов и Валеран. Вредно је поменути да је и славни Пастер своју научну кариеру почео једном кристалографском студијом (о „полутанским" хемиедарским кристалима и кружној поларизацији светлости у њима), и да је он показао како наломљеним кристалима може рана да зарасте неким ожиљком, као и рана на живим створовима. Одређивање кристалних система помоћу њихових оптичких особина разрадио је Деклоазо, а Сенармон је проучио правила пронашања топлоте у кристалима разних система. Француски минералози одликовали су се оригиналним студијама минерала и у њиховим сложеним агрегатима, у стенама, и допринели су лавовски део модерној Петрографској Минералогији и Петрографији. За ово је требало послужити се нарочитим методама и инструментима, међу којима је микроскопија била на ') Ј. М. Жујовић: Краткп иреглед Исшорије Мпнералогнје, год. 1883. — Крашкн ареглед Исшорпје Геологпје, год. 1912.