Просветни гласник

350

Просветни Гласник

првом месту. Прву употребу микроскопа за изучавање минерала у стенама препоручили су Флерио де Белви (1800) и Кордије (1815). Они су се ограничили на проматрања делића смрвљених стена, а после њих су права микроскопска проматрања вршена на врло истањеним лишчицама целокупних агрегата, за шта су и нове методе изнели и ову науку свестрано обрадили Фуке и Мишел Леви. У њиховим лабораторијама изпађене су и три-четири методе како да се микроскопско ситни минерали издвоје из својих смеша: помоћу густих раствора (Туле), стапања тешких соли (Бреон), са НР1 (Фуке) и електромагнетом (Фуке), која је последња метода после и у индустрији примењена. Трећа важна област Минералогије у којој су се Французи одликовали, јесте наука о постанку минерала, Минерогенија. Мноштво минерала вештачки су произвели: Бертије, Ебелмен, Сенармон, Дироше, Добре, Фуке, Мишел Леви, Моасан. — Вештачко стварање кристала почео је још Леблан. Не само оделите минерале, већ и њихове скупове, онакве какви су у стенама, вештачки су репродуковали француски научници. Фуке и Мишел Леви наградили су све врсте вулканских стена, изузимајући оне у којима има кварца и ортоклоза, а ти су минерали изванредно ретки и у природним садашњим лавама. Фуке је репродуковао и наш први, Соко-Бањски метеорит, по једном комадићу који сам му ја ради тога послао. Те вештачке изградње и земаљских и небесних стена јесу један признати триумф француске науке. 0 постанку рудних жица Ели де Бомон истакао је једну теорију много природнију (фумаролску) но што је била Вернерова; а за њим су Добре и Де Лоне много допринели изради научне Минерогеније. Де Лоне је уочио и изложио „рудне провинције", карактерисане генетском везом рудишта са еруптивним стенама и геолошком старошћу терена. И Лакроа у Дескриптивној Минералогији обраћа нарочиту пажњу на асоциације минерала, и груписање минерала у разним земљама тумачи геолошким саставом терена и начином постанка рудишта у њима. На тај начин модерни француски минералози, утврђујући да вариације облика и хемијскога састава минерала зависе од геолошких прилика у којима се налазе и начина како су постали, враћају Геологији Минералогију, која је била на путу да постане област само геометријских, физичких и хемијских испитивања. Највећи спојни свод између Минералогије и Геологије чини наука о камењу, Петрологија. У прво доба у стенама је одређиван само њихов иинералошки састав (Хаји, Кордије, Броњар), са врло мало огледа њихове — хемијске природе (Кордије); а последњу периоду карактерише: микроскопско изучавање састојака, хемијска студија како целе смеше тако и појединих делова у њој, претрес питања о генези појединих састојака и њихових агрегата. Студијама и овога рода изишли су на глас