Просветни гласник

Француска наука

351

Фуке и Мишел Леви, чији су резултати утицали да немачки петролози Циркел и Розенбуш прилично промене своја ранија мишљења о по неким питањима. — На питање о хемијској и физинкој природи стена и оне у дубини земље уеијано житке масе, магме, из које постају вулканске стене, оригиналне су одговоре давали Делес, Дироше и Мишел Леви; њихове су хипотезе бар равноправне са другим хипотезама о томе предмету. Дироше се може сматрати као претеча нових хипотеза о вулканским магмама. — Питање о промењивању стена, матаморфисању, од вајкада је привлачило пажњу француских геолога. Већ је Ами Буе доказао да, сем топлоте и притиска, промењивање стена бива под утицајем водене паре и гасова који крозњих пролазе ; што су доцније потврдила изучавања Дирошеа, Делеса и Добреа. Делес је наводио разлоге који говоре у прилог поставке: да су и сами дубински гранити могли постати претапањем и прекристалисавањем седиментних стена. Ели де Бомон истакао је разлику између метаморфоза које се врше само на додиру еруптивних и седиментних стена (контактни метаморфизам) и метаморфоза стена у великим областима (регионални метаморфизам). Истакнута је и разлика између метаморфоза које нека еруптивна маса врши на другу (егзоморфоза), и оних који се у њој самој дешавају (ендоморфозе). Мишел Леви показао је очевидно да се у првима (егзоморфозама) не врши само физичка промена постојећег градива, као што проповеда немачка школа, већ да има и знатних приносака са стране. Он и Лакроа показали су, такође, како огромне промене могу бити у самим еруптивним масама од додира са седиментима. Он и његов ученик Термије показаше како поставком страних приносака од седиментних стена могу постати потпуно кристаласти шкриљци као што су гнајс и микашст. И тако су радови француских петрографа необнчно много допринели да Петрографија са Петрогенијом постане потпуно утврђена област Геологије. Геологија је огромна наука са многим областима. Неке од њих, на пример ГеофизикаиГеоморфологија, изгледају као нека двовласна имања Географије и Геологије; а може им се, зар, као и неким другим, дати и потпуна аутономија. Али из Геодинамике Геологији припада бар онај део у коме се излажу производи рада разних сила у Земљи и на њој; те се с тога мора овде навести по нешто од онога што су француски научници покретали и науци привредили. Француска је срећна да у њој нема земљотреса, али се у њој нашао садашњи најбољи кодификатор науке о њима, Монтеси де Балор. Њен научник Фуке експлозијама динамита правио је вештачке трусове у повеликим областима, где је било напуштених рудних поткопа, и тако је могао одређивати и брзину и начин распростирања трусова.