Просветни гласник

Француска наука

353

преко Ами Буа, који је (1829) израдио Геогносшичку скицу Немачке. Он је имао и широке погледе, и велику способност разликовања и хоризонтисања формација и фација и ван терена Француске. Том својом способношћу он је успео да истакне главне најмлађе, терциерне басене у Европи: Панонски, Баварски, Северо-Немачки, и да обележи главне разлике између њих и басена Англо-Парискога. И разликовању истодобних а разнородних формација, што је за тачну хронологију слојева врло важно, прву помоћ указао је Француз Делес својом картом садашњих морских талога поред обала Француске. А најпотпунију студију седиментних стена израдио је наш савременик Л. Каје. И пајвећу дику модерне Геологије, науку о постанку планина, Геотектонику и Орогенију, за коју су прве позитивне податке дали Французи Палас (из Русије) и Сосир (из Алпа), а основе поставили Констан Прево, Ели де Бомон и Ами Буе, модерни француски геолози тако су опремили и усавршили, да њихове тектонске радове, које су Немци у почетку стављали у Геофантазију, сада сматрају за „дивне и епохалне". Пред Њима се смирено, и за тога правога љубитеља истине врло похвално, поклонио сам Бечлија Сис, који је био највећи тектоничар новога доба. Сис је већину планина сматрао као резултат бочнога потиска при савијању земљине коре; а тај је фактор као главни узрок истакао Француз Фавр (1867). Те тектонске епохалне радове започео је Госеле у Арденима, а наставио Марсел Бертран и тамо и у Провансалској, а за овим су по целој дужини Алпа израђивали их Термије, Ритер, Лишон, Килијан. Ог, Мишел Леви, Лапаран, Блајхер, Л. Бертран, применили су то на друге планине и на целу земљину кору. И Експерименталну Тектонику започео је прво Француз Добре, који је експерименталну методу применио и у другим одељцима Геологије. И у одељак Геологије која се бави поставкама о првоме постанку целе Земље и њеним даљим главним променама, имамо да уврстимо ова чувена имена великих француских мислилаца: Демаје, Де Лик, Деламетри, Декарт, Лаплас, Ампер, Сосир, Кивије, Констан Прево, Доломије. Најзад, дужност ми је додати да су Французи, и ако велике чуваркуће, израђавали оснивачке студије геолошке не само по Француској и по својим колонијама, већ и по многим земљама ван њих, од којих ћу поменути само радове Ами Буа и Викенела у Европској Турској. У њиховим списима се налазе и првине за Геологију Србије. Биолошке науке, које су се сада разгранале више но икоје друге, а и преобразиле више но друге, имале су у Француској сјајних оснивача и реформатора. И тамо су се оне тако рећи вековима ограничавале на просто описивање и класификовање животиња и биљака, што ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, I кн>., 6 св., 1923. 23