Просветни гласник

Шта је психологија?

373

Осећања. видели смо, дејствују на супрот навици, прилагођавању. аутоматизму.. Али како? Зашто на нас дејствује данас много јаче оно што је_ јуче дејствовало врло слабо или никако ? Зашто нам је сад непријатно оно што је пре било индиферентно или чак пријатно ? Утицај претходних стања свести, одн. осећања, је свакако очигледан. После многих непријатности ми смо рђаво расположени, после неискаљеног гнева склони на љутњу, итд. Али и то дејство претходних стања претпоставља извесне физиолошке процесе, извесне „трагове" у нервном систему. А познато је дејство чисто физиолошких услова на емоционалне процесе. Потпуно здрави људи су добро расположени. А, обратно, ми смо често „пргави" услед непроспаване ноћи, услед лошег варења, услед ма каквих поремећаја у телу, о којима иначе, као таквим, не морамо имати никакве свести. Зато се у нервним поремећајима лекар не ослања само на психотерапију или „морално" лечење, тј. директан утицај на душу сугестијом, убеђивањем, већ је комбинује с утицајем на тело, на крв и нерве (лековима). А многима би зато лекови били често кориснији но савети. Што се тиче воље, немогућно је говорити о некаквим нарочитим елементима воље, пошто су и најелементарнији процеси воље релативно врло сложени психички појави. Ми не можемо лако дефинисати духовну активност, рећи шта значи хтети, бити активан. Права, слободна воља претпоставља пуну духовну зрелост, врло сложене емоционалне и интелектуалне процесе. Али развиће тих процеса је нераздвојно од развића воље. Дакле, свакако се може препоставити извесна елементарна, специфична воља активности, о којо|, међутим, у чисто психолошком погледу, не знамо много. У осталом, у питању суштине воље психолози се највише разилазе. То разилажење долази поглавито отуд што се појам воље узима једанпут у најужем смислу слободне воље, разумне одлуке, свесног, активног избора, а други пут се том појму даје једно врло широко значење, тако да он обухвата не само све тежње, жеље и навике, но и најниже појаве психичке активности, као што су нагони и инстинкти '). Психолошки је свакако тачно говорити о вољи у овом другом, ширем смислу. Само се не сме заборавити да је разлика између нижих рблика воље, нагона и навика, и разумне воље у првом, ужем смислу, фундаментална (као што је то и разлика између чулних осећаја, који су више или мање пасивно примање чулних утисака, и мишљења у ужем смислу). И ако је воља, и у најширем смислу тежње, свакако специфичан душевни процес, о елементима воље не вреди говорити већ и зато што је воља у том смислу најважнији и најконстантнији фактор у

') Отуда неки могу говорити чак и о „невољној вољи" (ип§е\\'о1Иез ШоПеп), нпр. Ећћш§ћаи8-Вигг, о. с., с. 796 и д.