Просветни гласник

388 Просветни Гласннк

бране своје браће, дали поклон пун љубави". Девојке плачу, плачу крупним сузама, и гласови су им још узбуђени кад, пре но што ће изаћи из дворане, запевају једну стару данску песму. „Један сат доцније, веселост се повратила у гимнастичкој салх Две стотине девојака крећу се по команди, с право.ч војничком прецизношћу. А за све време дефиловања и кретања, песма се ори стално..; После гимнастике, девојке се весело растуре по великом врту... Оне. прођу кроз градину и воћњак; у њима никад не раде, ма да су сељанке. Грунтниг сматра да, кад би радиле тај ручии рад, оне би заморие приступиле интелектуалном послу, те се н.ему не би могле предати с опо-м интенсивношћу која је потребна да се постигне дати циљ за тако мали број месеци. „Ова школа је права оаза у њиховом животу мајурске или варошке слушкиње: игре, веселост и пажљива благонаклоност директорове жене која се показује права мајка тој великој породици!... Па оне приче, оне лепе приче које отварају толико нових видика, и које причају неколико пута дневно они приступачни професори насмејаног лица!... Стога није чудо што је школа омиљена и што су је сељаци прозвали „чудесном школом". „Владање ученика јесте изванредно. Никаква дисциплина није иаметнута, нигде никаква забрана, рецимо забрана да се иде тамо или амо; слобода је потпуна. Наставници и њихове нородпце обедују једном дневно заједно с ученицима и живе у највећој приступачности с целол школом. Врата њихових кабинета отворена су у свако доба онима који би имали ма шта с њима да говоре. Ученици, пак, користе се тим правом са највећом тактичношћу, те њихова слобода не повлачи никакво претеривање или разузданост. Ја сам био, каже Г. Пулзен, учеиик, а затп.-л целог свог живота професор једне Више Школе, и никад у њој писам чуо какав непристојан говор или какву гадну свађу. „А то долази од многих ствари: од природне отмености овог веома сталоженог, умереног и финог народа; од општег тоиа доброте и благонаклоности који наставници још од првог дана умеју да успоставе обраћајући се срцима. „Главно је да штогод научите, каже Г. Бегтруп ученицима чим ступе у школу; али је још главније да живимо у узајамној наклоности". Утицај директорове жене, свуда веома делатан, силно доприноси успостављању те наклоности. Белешке Г-ђе Крупи 1 ) лепо истичу једну од основних црта Више Школе: породичну интимност која се убрзо успостави између ученика и наставника, и на коју ови највише полажу. ') Одлична студија Г -ђе Крупн, из које сам ја узела внше од једне позајмнце, изашла је под насловом „Данске сељачке школе", у /?егае, свеске од 1 и 15 децембра 1912.