Просветни гласник

390

Просветнн Гласник

зато што, ако је реч оруђе, главни васпитни предмет је Историја са свима својим врстама: Историја књижевности, у.метности, цивилизације. Гунтвиг је тражио да она буде живог и песничког карактера, :<.н би могла задовол,авати машту. Наставник, каже он, мора бити скалд, т.ј. народни песник. Он треба да инспирише дивљење ирема лепим циљевима и тежњама, и према великим људима који пх оличују. Ту се, као што видите, срећемо сКарлајловим култом хероја, с којим Грунтвинг има неколико сличности, као и с Рускином. „Веома ми је тешко, пише Г. Пулзен, да објасним како се предаје историја у Вишим Школама. Начин предавања варира према учитељу, али је главни циљ да се живо окарактеришу историјске личности, разни народи и разна доба, поредећи стално прошлост и садашњост, да би се тим поређивањем расветлили мали и велики догађаји нашег животаи доба. Помоћу историје, која му показује, у свој њиховој разноликости, друштвене односе, односе између деце и родитеља, човека и жене, господара и слуге; помоћу изучавања верских, политичких и друштвених питања која узбуњују наше доба, ученик створи себи једну филозофију живота, која нема ничег систематичног. Смем рећи, каже Г. Пулзен, да ради историје ученици долазе у Вишу Школу. Кад би историја била из ње избачена, школа би изгубила свој основни карактер." Такав је дух, такав је у н>еговим општим цртама програм виших поиуларних школа. један заједнички идеал, а више разних остварења: има, у северном Јутланду, малих школа које својим убоштвом подсећају на школу Кристена Колда, и у којима учитељ живи као у породици, за време целе зиме, на патриархално прост начин, са десетину или петнаес-' :ну ученика; има школа веома побожних, чак пнетистичких; затим шко.,а опет хришћанских, али модернијег и либералнијег духа; постоји најзад и проширена Виша Школа у Аскову. Године 1878, наставници Виших Школа, сакупљени на конференцију у Копенхагену, одлучише да од постојеће школе у Аскову направе неку врсту университета Виших Школа, да повећају број професора и предмета. Нанме, уведоше предавање егзактних наука, сматрајући с пра-" вом да Грунтвиг није могао предвидети необични развитак науке пред крај 19. века. Али како Да се доведе та нова настава у склад са Грунтвиговом историјском методом, како да се од ње створи оруђе друштвене културе? Онај који је решио то пчтање јесте један човек славан у историји Виншх Школа, физичар Ла Кур, чувеи због неколиких проиалазака у делокругу електрицитета. Ои је био дошао да прегледа школу у Аскову, па се ту после и до смрти задржавао. Он је, као професор физике и математике, почео прве године као и остали наставници ових предмета, наиме предајући дефиниције, уопштавања, тј. најапстрактније ствари. Али је видео да такав начин предавања