Просветни гласник

391

ие даје ннкаквих резултата, и онда је из.мислио да нредаје егзактне науке помоћу историје дотичних наука, нпр. математику помоћу историје математике, И треба добро разумети: то није обпчно ораторско пзлагање, всћ објашњавање феномена и закона, поткрепљено експернментима и демонстрацијама; у Аскову има лабораторија и потребних справа. Благодарећи тсм систему, правом грунтвпговском систему, ученици тако рећи присуствују напорима људског разума у току векова, лаганом и поступном откривању природних закона; тај систем даје хул\ану и друштвену привлачност настави егзактних наука. Ла Кур је на дугачко и ца широко изложио своју методу у једној брошури велике педагошке вредности. Жао ми је што не могу на њој да се зауставим. Даћу салш један пример из ње. Ако је реч о геол\етрији, Ла Кур не почнње с дефиницпјол\ тачке, лпније, нтд. Оставивши иа страну доказану геометрију, која је дело Грка, он се ппта који су били проблеми земл>ол1ерства и л\ерења простора које су 1шали да реше стари иароди. Затњм, поводол! грађења египатских споменика, о чему имамо нешто докулгената, он прелази с мерења површипа на лгерење запрелпша. Полазна тачка је историјска и конкретна. Та л^етода се лакше примењује ,на физику, чија је историја познатија. Па зар се и у нашим школама не лредају читаве главе физике, напме електрнка, ио поступнол* реду електричких открића? Потребно је генералисати систем и посматрати физичке науке као једну једину науку, у чију се историју уписују редом астронол1Ска знања источних народа, затил\, код Грка, откриће округлине земљине од стране Питагоре, Архимедови радови о светлости и л\еханици, и тако даље: Л1етода је, као што се већ види, тешка и захтева изванредне професоре, али има ту надмоћност што показује одл\ах у почетку незавнсност свих егзактних наука. Школа у Аскову, у више практичном него грунтвиговскол\ циљу, записала је у свој програм и два страна језика најкориснија једно.м Дапцу: енглески и не.мачки. „Толико нових предл\ета не дају се прећи за неколико л\есеци, колико обухвата једна школска година у Виши.м Школал\а; стога настава у Аскову обухвата две сезоне, а нал^ерава се да ил\ се дода и трећа". Има у Аскову за врел\е пет зил\ских месеци 400 ученика, мушких и женских: Асков је мешовита Виша Школа, једина. Ученнци не припадају више салш сељачкол1 сталежу: ил1а буржоаских девојака, варошана, чиновника и официра. Већина ученика већ су прошли кроз коју другу Вишу Школу или гимназију. То је прави университет. Неколико младића у њел1у добијају лекције које их спремају да постану професори Виших Школа: то је дакле и нека врста учитељске школе, али без испита и дипломе, разул^е се.