Просветни гласник

392

Просветни Гласннк

„У Асков често долазе и млади професори званичног Университета, да би се, пре но што почну своју васпитачку кариеру, упутили у л\етоду грунтвиговске наставе." Најзад, ево продужења те установе: сваке године, свака школа позива некадање ученике и пријатеље Школе на једну јесењу светковину. Они долазе у великом броју из целога краја, а тшнекад и из далека, са целом породпцом и пријатељима. Држе се предавања, пева се, па се чак и игра. У асковском крају, та је светковина постала тако популарна да је заменила старо празновање жетве. Дело Вишнх Школа продужава се и допуњава по варошима помоћу Иоте$- а, на енглески начин, који су истовремено скромни хотели и места где се скупљају бивши ученици Виших Школа; по селима, пак, помоћу месечних предавања и гимиастичких друштава, свуда врло активних. Утицај Више Школе простире се. на тај начин као иространа мрежа по свима данским селима. Сад, пошто салг вал\ овако на брзу руку оцртала слику популарног васпитавања у Данској, за коју сл1ем веровати да је примамљива, право је да вас упознам и са критикама Виших Школа. „Та настава, кажу једни, опија сељака и ннспирише му одвратност прел\а његовом свакодневнол^ послу". Други тврде да се у Вишој Школн добијају само површна знања. Они заборављају да у њој прибављање знања није циљ; циљ је отворити улг и припрелшти га да прими наставу живота, ствари, па чак и књига. Једном рационалисти и космополиту, као што је Георг Брандес, верске и националне тенденције грунтвиговске школе изгледају тесногруде. Ил\а без сумње нешто истине у тим критикама, али победнички. одговор на њих пружа сал* успех те наставе код сталежа којем је наЛ1ењена. Сељак је не би плаћао својим л\учно стеченим новцел* кад пе би осећао њен доброчини утицај. Више од 8.000 сељака прођу годишње кроз Више Школе. Они су у л;аси сел,ачког стаповништва као квасац у тесту. Ти просвећени сељаци снабдевају земљу иптелигентним сељацима — онн су, као што смо видели у почетку, били знатаи фактор у економскол1 подизању Данске —; они је снабдевају добрил\ општинским чиновницил\а, посланицил\а способнил! да у оба Дол\а заступају интересе свог сталежа, — па чак и самим Министрима: садањи •) Министар Пољопривреде, Г. Ол Ханзен, јесте сељак, о ,1 д дник једног малог л\ајура од 25 хектара; почевод1903, има у свакол! мииистарству по три-четири сељака. За сада има у Фолкетингу, Доњем Дому који се бира општим правол! гласа, 43 сељака-посланика од 114 чланова, дакле више од трећине; у Ландстингу, они су 16 од 66, дакле близу четвртине. Они ће у На-

>) Чланак је написан 1914 године.