Просветни гласник

393

родно.ч Представништву бити још многобројнији после ревизије Устава. Њих има у свима странкама, али највише на умереној левици. Оии су сила у држави. оаједнички напори сељачких посланика, либерала и радикала, учинили су од Данске земљу највише демократску у Европи. У љој су изгласане одличне мере за социалну потпору. Један закон — цитирам га зато што спада у паш предмет — даје земљорадници.ча могућности да себн прибаве, благодареки позајмицама које им нуди држава, једну кућу и парче земље довољно да живе; циљ је да се плаћени рад што више замени сарадњом. Што ми се чини достојно нарочитог дивљења у Данским Вишим Школама, јесте да су оне решиле овај социални проблем: васпитати, о.бразовати а да они који су примили ту културу не пређу у други сталеж, те сачувати на тај начин сељачком сталежу све његове живе снаге. Има ту још пуно ствари достојних дивљења: одлични педагошки принципи, она велика жудња за културом код сељака, некористољубље наставника; затим, тако природни развитак, тако практичпо, тако просто и тако гипко уређење! Па онда, остављајући на страну свако посматрање користи, како да човек не буде пријатно дирнут братском мишљу, правом демократском идејом која је инспирисала Грунтвига? Сећате ли се оне стране у Емилу, где Русо заклиње родитеље и наставнике да не претрпавају дете прераним интелектуалним радом и да га оставе да се игра и ужива у свом детињству? Грунтвинг је имао исту благонаклону мисао за одрасле. Народној младежи притиснутој тешким ручним радом, он је хтео пружити умне радости; он се одушевио за оно што је најлепше и у историји, и у поезији, и у животу. Он је хтео да се и сељачка и радничка младеж може развити на прави људски начин. Директор једне од највећих популарних школа, Г. Пулзен, позван у Оксфорд да изложи уређење данских Виших Школа, рекао је својим слушаоцнма : „Оне који траже решење великих социалних проблема, можда ће мала Данска моћи поучити у нечему. Ми смо почели решавати те проблеме изнутра, и Виша народна Школа јесте наш скромни, али оригинални прилог за то дело". И он је додао, у правом грунтвиговском духу : „Снага која је некад терала Викинге преко мора, није још исцрпена. Има пдеја које су се зачеле међу нама и које још могу инспирисати и освајати". (С француског превео Бог. Н. Лањић) А. ДЕ РОТМАЛЕР