Просветни гласник

566

Просветни Гласник

човек ће, — пошто ће и душа с тим напредовањем бити све компликованија,') — увек моћи рећи са св. Августином: „Ни ја сам не схватам све што сам. Дакле је дух узан да сам себе има, те не схвата где је оно што је његово? Силно се чуђење због тога јавља у мени, оапрепашћење ме обузима". 2 ) „Чиста", „теоријска" Психологија је нераздвојна од Филозофије. Филозофија је допуна Науке, која је врло непотпуна. То важи за емпиријску Науку у опште, а највише за Психологију. Психологија је у тешњој вези с Филозофијом но и једна друга емпиријска Наука. Видели смо раније да емпиријска Психологија мора стати код извесних хипотетичних појмова, као што је, пре свега, појам душе као супстанције. Такве хипотезе може и мора чинити Филозофија (метафизика) ако их не чини емпиријска Психологија. Као чисто емпиријска и експериментална Наука, Психологија се потпуно одвојила од Филозофије, чији је саставни део била до скора, као што су то, у осталом, биле некад и Природне Науке. Развиће модерне експерименталне Психологије је најбоље показало да је могућна једна психолошка Наука, потпуно независна од Филозофије. Али та објективна, физиолошка и експериментална Психологија је, видели смо, сама за себе врло непотпуна. Познали смо тешкоће које леже у захтеву физиолошког објашњења духовних појава. То се објашњење може до душе схватити само као што потпуније описивање оних физиолошких процеса који неизоставно прате психичке појаве. Али ми смо видели да су и сами ти физиолошки процеси веома слабо познати. Како да се ти процеси, животни појави, објасне? Шта су они у суштини? Врло многи биолози сматрају животне појаве само као врло сложене физичко-хемијске процесе. Доиста, животни појави се могу сматрати као необично, за нас тако рећи бескрајно сложени физико-хемијски процеси. Али се ти процеси баш зато не могу објаснити механички. 3 ) ') И сваки психолог, можемо рећи, компликује у неку руку душевни живот тим што га чини предметом нарочите пажње. 2 ) Иес е§о јрзе сарјо {о{ит ^иоЛ зит. Ег^о аттиб ас1 ћаћегнЈит бе јрзит ап§из1:и8 ез!, иШ зИ циос! зш поп сари. МиНа тјћј зирег ћос оћогКиг аЈгшгаво, бћхрог асЗргећепсШ: те. — В. моју расправу Филозофија Ск. Авгусшпна (у „Гласнику Правосл. Цркве", год. XII, бр. 13, стр. 213). 3 ) Живо биће значило би тако у неку руку бескрајан механизам. Појам бескрајног механизма значи бескрајну целину, а то је немогућан појам, јер бескрајност не може бити целина. Механичко објашњење је само задатак, правило, максима научног истраживања, методолошки, регулативан принцип, — како је још Каот рекао, који не искључује принцип целисходности. Принцип целисходности је нужна допуна механистичког принципа у погледу живих бића, где целина („идеја" целине) одређује делове. Идеји механизма, коме нема краја, је неопходна допуна идеја целине, која је израз целисходности, живота. Механичко објашњење, вели Бергсон, тврди да је све дато, јер сматра да се све да израчунати и предвидети. А нетачност тог објашњења, могућно је, по Бергсону, фактима утврдити (ЗсћбрЈетсће Еп{пчск1ип§, с, 44 и д.).