Просветни гласник

Шта је Психологија?

567

Данас је, у осталом, појам механичког објашњења постао чак и у Природној Науци проблем који се врло различно схвата. Ми смо далеко од наших срећнијих претходника из прошлог века, којима је тај појам изгледао врло јасан, врло прост и свемоћан. Данас се све више увиђа неодређеност тог појма, и у чисто научним круговима, увиђа се да је он недовољан чак и за објашњење неорганске природе, 1 ) док су неки филозофи (Е. Бутру) већ раније доказивали „случајност" и у природним законима. 2 ) Потпуно објашњење ни у Биологији, а камо ли у Психологији, не може бити механичко објашњење. Такво објашњење једног појава морало би бити у ствари објашњење целог света, јер је све у свету нераздвојно везано једно с другим у једну непрекидну целину. Из тога се јасно види колико мора бити непотпуно механичко објашњење живота у опште, а нарочито духовног живота. Ако се живот хоће да схвати као такав, као целина, онда се не може задовољити механичким објашњењем. Међутим, механичко објашњење мора ипак остати у пуној важности као нужан методолошки принцип емпиријске Науке, па дакле и Биологије и Психологије. Психологија може имати и имала је само штете од сваке спекулативне Метафизике која губи потпуно сваки додир с емпиријском Науком. Само, ми смо већ видели границе строго експликативне Психологије. Видели смо у ком смислу Физиолошка Психологија може објашњавати психичке појаве. Никад се у физиолошкој Психологији не сме заборавити да се има посла с појавима који су дати, пре свега, као чисто унутрашњи доживљаји, као најнепосредније искуство. А ти појави свесног живота, као ни живот у опште, не могу се објаснити механички. Зато Биологија, а још више Психологија, врло лако прелазе у Филозофију. Питање суштине је филозофско питање, а питање суштине душе више филозофско но и једно друго питање. Али не само душевни живот, већ живот у опште, видели смо, филозофски је проблем. Свакако, емпиријска биолошка наука не би смела рачунати ни с каквим животним силама, које нису дате у искуству, кад би се животни појави когли схватити само као физико-хемијски процеси. Али живот је више но сами ти процеси. Он је њихова тајанствена организација. Физико-хемијски процеси у служби живота указују на једну силу која не организује, која дакле дела целисходно. А целисходност, организација, не да се схватити друкче до као дело једне духовне силе. Отуда није ни мало чудновато што биолози тако често узимају у помоћ појам неке „нематериалне физичке", животне силе, која се, ме-

В. Е. Ршагс!, 5 аепсе тоАегпе, 1914, с. 130 и д. — Т. К. Оезкггешћ, В1е рћИозорШзскеп 8гготип§еп с1ег Ое§еп\уаг{, у „буб^етаИзсће РћИозорћЈе", 1911, с. 383. 2 ) Исп. Р. 8 јшоп, Оег Рга^таИзтиз т с1ег тоЛегпеп /гапгдвпсћеп РћИозорМе, 1920, с. 45,

#