Просветни гласник

568

Просветни Гласнак

ђутим, једва разликује од појма духовне силе, душе. 1 ) Још је мање могућно, као што смо већ видели, највише животне појаве, као што су духовне појаве, објаснити механистички и материалистички. Сам мозак, као такав, као материја, ни под каквим микроскопима и никаквим научним методама не изгледа битно различан од осталих материалних ствари. Његова жива функција остаје скривена: то је оно што у мозгу није мозак, није материја. У осталом, ма како се схватиле функције мозга, од њих се морају одвајати чисто духовне функције у ужем, емпиријском смислу. Само у Психологији животиња, —- и то можда не свих, не и највиших, — може се с Павловом рећи да Физиологија животињског мозга нема ни најмање потребе за „појмовима и речима Психологије". 2 ) Ниже животиње реагују увек у главном на исти начин, бар за нас, за становиште тзв. Психологије Реакција. Међутим, са извесног вишег становишта то изгледа случај и код људи: морална статистика („закон великих бројева") показује да и људи (бар сличне врсте, на истом интелектуалном и моралном нивоу) под сличним животним и социалним околностима просечно слично делају (нпр. чине убиства, самоубиства. склапања и разводе бракова, и др.). Строго научна Психологија, као Природна Наука, „субјективна Физика", морала би, на крају крајева, бити само Психологија Реакција која би имала да утврди законе човечанског понашања, његових реакција, одн. радњи. Психологија Реакција то, разуме се, не може никад постићи и није у ствари Психологија ако занемарује оно што је у психолошком погледу једино важно, а то су унутрашњи, душевни фактори, узроци наших радњи. Зато већ ни животињске реакције, које су производ не само различних спољашних него и много сложенијих унутрашњих, урођених, наслеђених .ф акто Р а > није могућно израчунати и предвидети из неког општег закона. И животиње реагују подједнако, најзад, само за нас, кад ми не видимо или нећемо да видимо њихове разлике, када су оне за нас безначајне. А појмљиво је да су и људске радње једва различне под истим условима, ако се посматрају површно, тако рећи из велике даљине. И ми бисмо за неко више биће, које би видело само најкрупније радње наше (убиства, ратове и др.) били потпуно једнаки, јер за њ не би постојао и био значајан, као за нас, сваки израз гнева, страха, љубави, очајања, самосавлађивања, Само у том смислу може се сневати, као што чине неки, о „идеалу једне опште формуле карактера", из које би се дале унапред израчу-

') И модерни биолози се враћају на праве аристотеловске ентелехије, на детерминанте, како их назива ботаничар Рајнке, на „психоиде" (Дриш) или сличне метафизичке појмове тзв. панпсихизма, као што га заступа амерички биолог Соре и др. 2 ) У томе се Павлов, као што сам наглашује, слаже с Клапаредом — Ла уга1е. рћу$1о1о$1е сегедга1е, у „Агсћјуез т1егпа4шпа1е5 с1е рћу51о1о§Је", 1921, уо 1. XVIII, с. 608 и д-