Просветни гласник

572

Просветни Гласник

смисла, није доказ целисходности ? Како би човек могао духовну стварност — чији је израз његова култура — схватити као слеп, бесциљан, бесмислен механизам ? Да то јесте, не може наравно бити доказано (као ни да није). То је научно веровање, највероватнија научна хипотеза. Филозофија је више вера но Наука. У томе и лежи њен значај као допуне Науке. Филозофија је сазнање света као целине, одн. сазнање суштине света: то је у ствари исто, пошто суштина значи све, почетак и крај. За Науку, за разум, суштина стварности ће тако рећи увек бити подједнако удаљена, ма колико јој се ми знањем привидно приближавали. Управо, она нам је у неку руку све даља, јер са све већим напредовањем знања, све су многобројнији и компликованији делимични научни проблеми, специални закони и путеви који треба да воде општем закону, научном идеалу, јединству и целини сазнања, одн. целини стварности која му је предмет. Тај идеал може имати у виду само Филозофија (Метафизика), која је веза Науке и вере. Вера, која, под именом хипотезе, сачињава половину Науке, је извор и утока свега нашег сазнања и свега нашег делања. д. р борислав лоренц

ОТАЏБИНА*) Драга децо, Навикао сам вас да ме слушате где говорим о озбиљним стварима. И данас ћу вам говорити о једном озбиљном предмету, јер предмет мога данашњега говора је Отаџбина. Отаџбина је простор земљишта на коме станују људи који се покоравају истим законима. Био је потребан велики напор и труд да се створе тај простор и та заједница. Мали становници једне Тијерашке општине, шумовите и пуне пашњака, ви чији је дух брз и практичан, свађаличког расположења, и који чувате у вашем језику речи и изразе пикардијског говора, ви нимало не личите на мале Бретонце који с њихових стена сањалички посматрају Атлански Океан и говоре старим језиком Келта, нити на мале Провансалце ко|и говоре романским језиком на обали Средоземног Мора. Било је време кад је Пикардија била непознатија Бретањи и Прованси него ли што су данас Француској туђе Америка или Индија. Да би се створила наша нација, сарађивали су више векова природа од које смо узели наш део земље и неба, затим политика, мач и огањ, али исто тако и душа и срце. Из Историје ви знате како су наши краљеви саставили француску краљевину. Они су задобијали једну по једну од провинција. Прва веза

Из Беседа деци.

ч