Просветни гласник

196

Просветни Гласник

известан ттјтит као неопходну погодбу за прелазак, тако исто треба да чинимо и код цртања. Али зато морамо створити и увете, а не да се настава у цртању своди на пуки формализам, који изазива само одвратност у ученика. Ако хоћемо да цртање буде не само собом жив предмет, но да нам, као што смо рекли, и друге предмете оживи, оно мора имати у себи живота, а задобиће га ако му извори буду природа и живот људски. Стога морамо уклонити из њега све оне разнолике геометријске облике који не постоје нигде до у нашим апстакцијама, све разнолике узоре и прегледалице, осим оних који су добре репродукције природе или великих уметничких дела. То је здрава мисао, коју је истакла модерна методика у цртању, и ми јој се морамо поклонити и приклонити 1 ). Али зато ипак не бих био за то да се иде с крајњим реформаторима на овом пољу, па се ту не бих сложио ни са знаменитим естетичаром Конрадом Лангеом, који се у последње доба одрекао свакога компромиса и сваке историјске традиције. Може бити да је тако стајалиште за Немце оправдано; за нас, мислим, засада још није. Ми не можемо увек ићи за најновијим реформама; није потребно, но је често баш и штетно, да увек будемо „модерни". И у школи као и у многим другим установама, па и иначе у животу, ми се морамо понекада враћати и на старија стања, јер она често боље одговарају нашим примитивнијим односима, и у њима су уједно и поузданији увети за наш бржи напредак. Ми морамо, као што сам једном рекао, у многим стварима бити најпре консервативни, ако хоћемо да будемо прогресивни. Јер реформе у страном свету често теже на то да буду устук једном укорењеном злу, а такве реформе за нас не могу бити потребне ако се то зло у нас није ни јавило, а камо ли укоренило. Стога ми морамо и у настави цртања оберучке примити захтеве да се црта по природи, да навикавамо ученике да цртају схематске облике (обрисе, нацрте) предмета које посматрају, или, по сећању, предмета које су посматрали (чак и живих животиња, као што понеки траже), да на предметима у природи изучавају светлост и сенку, перспективу итд., — али не треба да одбацимо ни цртање орнамената, ни изучавање историјских стилова. Само што ово цртање не сме више бити по старом начину, не сме доћи пре целине, пре но што се она посматрала и упознала. Ако су ученици добро упознали једну биљку у природи и у правој уметничкој репродукцији или, ако није друкчије, и само у овој, можемо им задати да нацртају њезин лист; ако су упознали Партенон, дорски ступ; ако Ерехтејон, јонски; а ако цркву Лазарицу или Љубостињу, онда који

1 И у француској је веома јак покрет за реформу метода у цртању, и то све од основне школе. Г. 1907 основано је друштво 5ос1е1:е {гапсајзе с!е ГАг1: а ГЕсо1е. Од важнијих књига поменућемо: Соиућа, Аг1 а 1'Есо1е (заузима се нарочито за естетику у школским собама); Риешоих, Мапие1 с1е Оеззм : 1^е Оеззш а ГЕсо!е рптајге; РоШег, СопзеИз аих 1пз(Ш(еиг$ $иг 1е$ пои\>еаих Рго^гаттез с1е Оеззт.