Просветни гласник
Проблеми нове школе
241
а да би се дошло до тога, потребан је силан покрет и интервенција духовних и социалних снага у иностранству противу рутина школе. Ми не поричемо функцију културе; ми је ценимо; ми смо можда револуционари, боље речено они који верују, али смо у сваком погледу идеалисте. Наша вера у непристрасну вредност мисли је довољно искрена, да не би била ни мало горда нити непоколебљива. Ми умемо осетити лепо и у најпростијим стварима. Нама се чини да је живот много кратак да би класичне студије биле стављене изнад напорног истраживања реалног. Издвојмо од културе, у колико је могуће, материал и предмете за практичну наставу. Тако ћемо спасти какав независтан дух од шегртовања и упутити га утилитарним правцем. Предмети наставе биће подвојени према подобности да служе двогубом циљу. У центру те наставе биће француски језик и литература, пошто они имају у највећем ступњу врлину културе и врлину најбрже ефикасности. Ниједно оруђе није потребније Французу од свога језика, а све благо наших ремек-дела најбоља је храна нашем националном духу. Кад будемо уздигли француски језик на висину коју заслужује, ми ћемо око њега груписати науке које ће пружити корен, бити од практичне користи и развити се у свој истини и лепоти. То ће бити конкретне науке, модерна историја, ручни и технички вештачки радови, живи језици и књижевности. Не тражимо да избегнемо мучни проблем латинског језика, који ће отежавати сваку школску реформу у Француској, све до дана кад будемо имали друштвену и интелектуалну храброст да га решимо. У очекивању решења, тај је проблем поделио и другове, или, боље рећи, он би их поделио кад они не би одржавали искрено међу собом демократску дужност. Већина од њих даје латинском широко, ма да сведено место у програму. Мањина би хтела да га сузи још више и да предвиди само сумарне лекције о постанку речи, упознавајући дух са латинским извором нашега речника. Мишљење већине претеже. Ван сваке је сумње да школа неће примити никакво радикално средство. Питање је толико деликатно да заслужује да му посветимо целу конференцију. • * * * Наша акција, која је модерна, тежи да буде и смела. Да ли је свет заиста пластичан, као што тврди Велс? Не верујмо много у то. Али ако то није, кад ће да буде ? Радимо дакле; гвожђе се хлади и не треба задоцнити. Ево и учмалости која се усадила у вене, пре него је катастрофа дошла. Гледајмо око себе. Не треба тражити узора у Немачкој у погледу наставе, али не треба затворити очи пред фактима. Један човек нам је напоменуо са једног високог места да су немачки университети у дроовекш глдсник, 4 св., 192^, 16