Просветни гласник

242

Просветни Гласник

пуном јеку рада. (Говор М, Андлера приликом отварања филозофског факултета у Паризу.) Код њих се појавила силна воља за реформама; они чине напор побеђеног народа који почиње да разумева разлоге пораза, и упућују се практичној настави и ширем идеалу културе. Сачувајмо осећање огромне дужности коју имамо да испунимо у духовном погледу. Нека нам отварање университета у Страсбургу не послужи као довољан разлог сигурности. Зар нема других университета у Француској, где би било добро створити нову еру? Велика Британија се диже постепено у остварењу својих снова. Она је увидела да је недовољан националан емпиризам, и сада са необичном енергијом уводи у школе ред и систем. Фишеров закон од 1918 године значи нову наставу. Средња, виша и техничка настава су на путу реформе. Показује се необична педагошка активност и обелодањују се све нови предлози. Тај народ, мање обдарен од нас за интелектуално стварање, има много смисла за посредно дејство. Он ће учинити велике ствари у науци. Његов организаторски дух и стрпљиви рад биће потпомогнут нетакнутим национализмом, који је рат толико оснажио. У Сједињеним Државама, земљи опита, и чија необична средства често допуштају да се за неколико година поправе векови застоја, образовање једног несређеног и разноликог народа наилази на беспримерне тешкоће. Новац, метода и енергија не могу фабриковати целу једну културу. Американски је проблем гори од нашег. Али новац, метода и енергија стварају и проширују културна средства. На њиховим университетима, необично опремљеним, ствара се елита, у којој преовлађује амбиција да буде довољна самој себи и да кроз кратко време не тражи ништа од старог света. Очекујући то, они долазе код нас на поуку, и имају право, али и ми имамо неколико лекција да примимо од њих. Ако се у данашњем раслабљеном и раздраженом свету мора много више рачунати на моралну снагу него јуче, наше наде биће остварене само нашом одлучном инициативом у интелектуалном домену, од кога зависи наша будућност. * * * Најзад, наша модерна и одлучна акција је прожмана демократским духом. И овде, као и свугде, демократска идеја је истинска национална идеја. Ми хоћемо да повећамо број друштвених потпуно снажних јединица, и да искористимо све способности до највеће мере. Има ли дужности која је више везана за духовни култ отаџбине ? Зар дужност према домовини није у исто време дужност и према човечанству ? Прва последица тога принципа је у потреби да се преиначи основна настава, за један много шири циљ. Једна једина школа која се непре-