Просветни гласник

296

Просветни Гласник

На прво место долази Српски Језик, Српски језик предаван је по књизи Аврама Мразовића: Руководство кг славенстШ Грамматшск, исправленн-ћи во употреблеше славено-сербских народнихг оучилишЂ, Вђ Будим-ћ 1811. Ц-ћна без преплета 39 кр. Књига је повезана у корице од танких дашчица, које су споља превучене шареном, а изнутра белом, дебелом хартијом. На предњој корици, изнутра, пише: Лазарг Кисинђ ученикг 3 классе. Испод тога написано је: „Тко украде ову књигу рибе га поеле и гуштери на тербу му гн-ћздо копали". На празној страни иза наслова забележио је Луњевичин син Милић, својим врло лепим рукописом: „Син књига Милића и Арсешн Милићевића поклони нам учитељг Лаза Кисин из ЛЈевна 1829 года". На унутрашњој страни задње корице исписано је ово: „Лазарг синт> Томе Кисина родисл вт> л%то 1808 м-ћсеца Новембра 16 и денг тогда бистт. Понедоникт. — 1и>во истогђ синђ л-ћта Ш^м-ћсеца 17 јануара". Ова два имена, на истој страни, понављају се још неколико пута. Какве су све тешкоће имали да савладају ђаци који су учили по овом Руководству, најбоље ће се видети из кратког прегледа његове садржине. Излагање садржине занимаће, држим, и највећу већину читалаца, којима је ова књига сасвим непозната. Словенска Граматика у Мразовићевој књизи подељена је у пет делова или части, а има 192 стране. I част: Ортоепија или Правоглаголаније „јест наука, настављајушчаја писмена познати и право произношати, таја в слоги совокупљати, и отуду происходјашчаја реченија правилно читати". II част: Просодија или Гласоударенија „јест наука учашчаја коемуждо произношаемому слогу подобајушчи глас воздати". III част: Ортографија или Правописаније „јест наука учашчаја реченија с подобајушчими писмени написовати, таја при разјатији добре раздјељати, и ошенија знаки право употребљати". IV част: Етимологија или Хужнослов1е : „наука учашчаја реченија правилно производити и склањати". V част: Синтаксис или Сочиненије: „наука учашчаја не точију реченија, но и целаја слова сочињати, и едино с другим свјазивати". У првом делу — Правоглаголанију — се говори о познавању писмена, срицању и читању. Словенски језик има 42 букве или писмена. Писмена се деле на самогласна и согласна. Самогласна се деле на проста и сложена. Сложена могу бити: јавественаја, „котораја из двух самогласних састојат, ихже последње, всегда кратко ћ јест. Таковаја сут: ан, ен, Ш, он, 8н, глн, мн, Нпр. Раи, мужеи, благи, знои, толк8и, добрвш, иро^и". Потанеаја: „Таква сут писмена $, к> , л или ж.- понеже произносјатсја,