Просветни гласник

298

Просветни Гласннк

Пошто је дата дефиниција Просодије или Гласоударенија, у другој части говори се о дугим и кратким слоговима и гласоудару у простим, сложеним и страним речима. Правила о правопису, у трећој части, изложена су на 14 листа. Најпре је реч о употреби великих писмена. Затим је обраћена пажња на речи које се пишу разним писменима а изговарају једнако (нпр. мирЂ = покој, М1'рт> = васелена), па се онда прелази на разматрање сличних самогласних писмена ( а према л, е према з, I, и , м и V-) и дају упуства кад се које пише. Читав је један одељак посвећен удвајању писмена. У одељку који затим долази, о задржавању потребних и изостављању излишних писмена, постоје два главна правила: 1. „Ни једноје писмја изоставити подобајет, јеже в правилном произношеији слишитсја. Нпр. страстнвш а не страснин, читати а не читат, челов^ћк -Б а не човекЂ. 2. Ни једноје гшсмја додати подобајет, јеже в правилном произношенији не слиштсја. Нпр. есмв а не есамБ, прелешенУе а не прелаш,енТе". у погледу задржавања потребних писмена постоје нарочита праиила. Тако, е кад му претходи р са каквим другим самогласником не сме се изоставити. Нпр.: перст а не прст, крест а не крст, первБш а не првБШ. Исто се тако не сме д изоставити у речи бездна, сердце, нужднБ1, итд. Према томе, не ваља: безна, срце, нужни, итд. При крају речи до сугласника допуштено је ђ и V изоставити. Нпр. сладкЈи а не сладЂкЈи, доброд -ћтелнвш а не добродетелБНБш. Једна глава посвећена је деоби на слогове, и најзад понова се и опширније говори о правилној употреби интерпункције и скраћеница. Одељку овом додат је речник речи које се слично изговарају а друкчије пишу. (Нпр. Бити = казнити, 6 б 1 ти од есмБ ; валБ = волна, Ваал = богв јазически; вТно = питТе, вина = причина, вбшу = всегда ; гладт> = недостатак пшци, гладБ равное поле, итд.). Најопширније је израђена Етимологија или Художнословије, што долази од природе и обимности самога предмета. Извесно је да је ова партија граматике била и најтежа за ученике. Ову претпоставку оправдавају у осталом и местимични додаци и дописивања (мастилом) у самом тексту; јер, одмах ћу додати, књига је иначе чиста и добро очувана, и ако су је употребљавале две ученичке генерације. У излагању овог дела стараћу се да будем што краћи, задржавајући се на оним важнијим облицима који се јаче разликују од оних у данашњој граматици. (Свршиће се) п. С. павловић