Просветни гласник

П р И Л 0 3 и

299

П Р И Л 0 3 и ШТАМПА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА ВРЕМЕ ТУРСКЕ И АУСТРИЈЕ —' ПРИЛОГ КУЛТУРНОЈ ИСТОРИЈИ Г.ОСВЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Међу средствима за просвећивање и ширење мисли и погледа, заузима штампа видно место. Она је згодна и да шири и да образује мишљење. Због тога је цењена и од оних што помоћу ње шире своје мисли и назоре, и од оних што из ње хоће да сазнају туђе и опште мисли и назоре. Значај штампе велик је и код просвећених народа, а још више код оних на нижем степену културе. Код таквих је штампа неоцењено благо и једно од ретких средстава за културно-просветни рад. И у народу Босне и Херцеговине играла је штампа видну улогу. Њој се, поред свега тога што је била оскудна и у многоме мањкава, ипак мора у главном да захвали оно обавештење и упућеност у догађаје и стање у свету и добар део опште културе што је маса нашега народа у Босни стекла за неколика последња деценија. Без деловања приватних културно-социалних установа и штампе (особито штампе у ширем смислу речи), стајао би наш народ у погледу опште просвећености много ниже. Први почеци штампе (часописа и новина) у Босни падају много пре окупације. Године 1850 покреће Иван Фрањо Јукић, жупник у Брчком, часопис Босански Пријаигељ, желећи да преко њега шири „потребите, користне и забавне ствари". Часопис је излазио у свескама до 1872 године. Године 1866 основао је у Сарајеву штампар и журналиста Ив. Сопрон „књиго-печатну", која је доцније претворена у вилајетску штампарију. У тој штампарији покренуо је Сопрон 1866 године самосталан политички лист Босански Вјестник. Излазио је на српском језику, једном у седмици на целом кварт табаку годину дана. Престао је 1867 године. Кад је Сопронова књиго-печатна претворена у вилајетску штампарију, покренут је званични лист Босна. Босна је излазила све до окупације (1866—1878) на српском и турском језику. Да би лакше пропагисала своје погледе на догађаје у свету и створила повољно расположење за владавину и стање, покренула је влада 1868 године полузванични Сарајевски Цвјетник. Лист се бавио политиком и поуком, уређивао га је Мехмед Шаћир Куртчехајић, а излазио је од 1868 до 1872 године. Текст је био на турском и српском језику. Босна, Цвјетник и Вјестник излазили су у Сарајеву, Године 1872 основа у Мостару дон Франо Милићевић штампарију, у којој су се штампале школске књиге. У тој штампарији излазио је