Просветни гласник

Марксизам као економска доктрина

247

нестаће и данашња неједнакост у способностима појединаца, па ће уметност и наука, поред физичког рада, постати право свакога члана друштва, чиме ће и рад услед своје разноврсности постати задовољство. Пошто је, према учењу комуниста, класна супротност између буржоазије и пролетаријата непомирљива, све што спаја људе разних класа као: вера, национална солидарност и традиција, крвно сродство и морал, смртни су непријатељи комунизма. Најамни радник српске народности, према учењу комуниста, ближи је по својим интересима најамном раднику у Јапану или Бразилији него своме рођеном брату ако овај припада буржоазији. Ова солидарност пролетера целога света против буржаозије свих земаља изражена је у крилатици: „Пролетери свих земаља уједините се", која је крилатица, према чл. 143 Совјетског устава заједно са укрштеним српом и чекићем на црвеном пољу, саставни део грба СССР. Из ових економских схватања нроизашао је и метод комунистичке борбе у друштву. Развијање мржње на буржоазију, организовање штрајкова радника против послодаваца и разарање свих веза између обе класе, била су у главном сретства комунистичке борбе. То је у суштини доктрина марксизма у политичкој економији и ова Марксова економска доктрина служи као подлога и за његова социолошка схватања. Ова доктрина није овако кристално изложена у делима њених оснивача Карла Маркса и Фридриха Енгелса, али се њени елементи садрже сви у њиховим делима. Излагање пак њено ни Маркс ни Енгелс не почињу поделом рада, али оба признају да је подела рада темељ поделе на класе, а подела на класе суштина социјализма. Према томе, логика целе конструкције иде тачно овим редом којим смо је ми овде изложили. Да пређемо сада на критику ове конструкције. Пре свега нетачно је да је подела рада штетна у друштвеној производњи као и у друштву у опште. Још у другој половини осамнаестога века енглески економиста Адам Смит 1 ) доказао је корисност поделе рада на класичном примеру производње чиода. У то време, израда једне чиоде састојала се из 18 разних операција. Ако све операције извршује један радник, он успева да произведе при нормалном напрезању у раду свега 20 чиода на дан. Ако се пак организује група од 10 радника тако, да један радник извршује само једну врсту операција, на пример сечење

х ) Адам Смит: Истраживања о народним богаствима, штампано 1776 г.