Просветни гласник

5*

Проблеми наше средње школе

371

бриге и тешкоће, укратко њихов живот са свих страна*) и онда ће понова да поштује сељака и његов рад, тако ће бити крај овом исмејавању. Главно је пак да ће му бити познат живот сељака, кад му буде судио као судија, када буде учио његову децу да поштују своју родну груду и када буде заступао нашег сељака у разним корпорацијама. Досад су говорили о сељаку и његовом раду и заступали га понајвише такви људи, који стварно сељачки рад и сељачке муке нису познавали. Због непознавања су га тако и заступали. Као што чујемо у Немачкој је за упис у средњу (главну) школу постављен услов, да дечко зна да плива и да вози точак, дакле да има неке спретности, што је у таквој земљи, индустријској, као што је Немачка, истинито услов напретка. Ништа онда не би било погрешно, ако би у аграрној земљи, као што је наша, био везан упис, бар у више разреде средње школе, на тачно познавање сељачког живота и сељачког рада, а не само у речима и по књигама, већ са жуљевитим рукама и знојавим челом. Ко зна да оре и коси, томе и није потребно да једе бели хлеб државне службе. Ко не разликује пасмине домаћих животиња, томе није потребно да цепа панталоне и учи да разликује читаво животињско царство по врстама и класама; ко не разликује раж од пшенице и овса, за њега не постоји Пппеоу систем и потпуно је непотребно да броји прашнике у цветним чашицама. Овај нека узме „рало и мотику" и ради како му нареде други. Само онај, који је заволео нашу земљу и дубоко упознао наш народ, сме да ступи међу оне, које називамо цветом народа. Тада тек можемо да очекујемо за народ добре плодове, а без тога само шупље орахе. Само дрво које има дубоке корене може да се лепо развија и лепо успева. Ради тога мора и корен наше интелигенције да потиче дубоко из наше земље и нашег народа. Др Павел Стрмшек

*) Зна се да ће и ово бити могуће у различитим крајевима у в"рло разноликим размерама, а неки минимум тога сазнања биће мог>ћ свуда.