Радничке новине

радничка класа у таквом положзју да се о каквом стварном васпитању I ни од страке родитеља не може ни 1 помишљати, али оно што и под да- ј нашњим околностима радници могу учинити јесте избегавање неколико најгрубљих погрешака које још и данас постоје у васпитању. Ради тога и ради потврде наших тврђења о томе, колико је уздигнут

материјални положај родитеља пролетера једини услов и њиховог и њихове деце духовног развијања, колико је класна борба пролетаријата У ствари борба за ослобоћење целога човечанства и најсветија борба за културу — препоручујемо свима којима је то могуће да набаве ову књкгу.

Ј4з дана у дан

Иа партије Социјадиетачка Организација У $а/ђеву одржаће на дан 15. јуна текуће год. своју ванредну скупштину на којој ће се извршити избор нове партиске управе. Позивају се сви другови да своје улоге што пре исплате и да одређенога дана неизоставно присуствују овој скупштини. еоцијадцстичка ОрганиЗација „Три к/вуча и еењак“ Позива све чланове на збор, који ће се одр жати у недељу 8. ов. мес. у 8 часова пре подне у кафани код „1 а рибалде.“ Како овај зббр има да изврши решење прошлога збора, потребно је да сви чланови неизоставно на исти дођу.

Исправке. У јучерашњем уво дном чланку, у Клемансовљевом наводу поткрала се једна штампарска погрешка која, колико квари смисао толико више слаби израз Клемансовљев. Место: Патеолог и ђенерал Жофр претили су да ће се по вући у миран живот, ако француски парламенат не буде мисли као они, треба да стоји: Палеолог и Жсфр мислили су да ће нас грдно уплашити, ако припрете да ће се повући у приватан живот, ако фран цуски парлзменат не буде мислио као они.

.

Повдастица. Сзвез грађевинар ских радника добио је повластицу за своје чланове за купзње у Сав ском кулатилу од Ззаруге Занатлија у Краљевини Србији. Повластица се даје за 1 карту од 15 купања са сбичним вешом за 3 50. п.д. а са бољим 5 дин. Ово се ставља до знања друговима који би желели користити се овом повластицом. ^инистру грађевина. Друг Во јислав Новаковић упугио је из Фе ризовића, преко нас, овај телеграм Министру грађевина: Молим вгс, наредите да се Којићеви вагони из Џепа милссти ради пошаљу у Феризовић да би се тргсвачка рсба подложена квару експедсвала, јер тамо их има много. Удру?квње /иашиниста у Србији — моли све своје чланове, каои оне машинисте који нису чланови удружења, да се за сво време штрајка особља Српског Бродарског Дру штва нико не прима за машиновођу на лађама овога друштва. КдУбски одбор. Данас по под не у 4. часа, биће седнкца клубског одбора старијих радикала, којој ће седници лрисусгвовати и влада. На овој седници има да се одреди дан избора за нову скупштину, а сем тога дискутовгће се и о кандидаци ји квзлификованих посланика. Штрајк у бродарском друштву. По наредби Министра привреде, данас ће бити седница управ ног одбора српског бродарског дру штва, на коју ће доћи и владин комесар, да испита узроке штрајку возног особља, и да са управом нгђе начина да се д^ференције из међу штрајкача и управе изравњају. Град у Чокешини. У Чокешини Мачваиској падао је прекјуче )ак град са олујом, и нанео велике штете усевима и воћњзцима. ДОајстори у иностранству. По решењу Министра војнсг послаће се у инсстранство шест мајстора, ради усавршавзња у разним занатима, и

то од онгх кандидата, који су свршили војно занатлијску школу у Крагујевцу. Ко/иандПтно друштво у Ре ковцу. По одобрењу трговачке коморе, основано је у Рековцу ксмандитно друштво под именом „Банка Перић и комп “ Председник је овом друштву г. Сима Перић, трг. из Јагодине. Дефицит у Дре/ћини. Комесар Главне Кснтроле наишао је на зло употребе у пореском оделењу среза љубићског у Прељини, и до сзда констатовао дефицит у суми од 3500 оинара. Комесар је тражио обезбеђење од одговорних лица, и продужио и даље рад. Енгдези код мнннстра. Г. Чеда Мијатовић из Лондона, са изасланицима финансијским, посетио је јуче Минкстра Грађевина, и том приликом поднели су понуду влади, за грађење и трасирање нових жељезничких пруга, у новим крајевима Србијс. РегудацЦја Топчидерске реке. Од идуће недеље отпочеће понова радови на регулисању Топчидерске | реке. У исто време приступиће се и грађењу бетонског моста, на раскрсници главне алеје у Торчидеру, Ј где је сада дрвена ћуприја.Г. ЈЈесторовић код Паишћа. I Председник београдске општине г. Ђ. Несторовић, пос^тио је јуче лредјседника владе г. Н. Пашића, и по нова га молио, да ако би ова Скуп- [ штина и даље радила, да се изнесе на решење закон оуређењу општи не београдске. Покушај са/лоубиства. Петар Јосиповић обућарски рздник, сј станом у Солунској улици, покушао је да иззрши самоубистЕО. Он је попио чашу расгворене соде, и одмах је пренссен у болницу на спасавање. Узрок је велика материјална беда. Назнање Управа водовода скреће пажњу грађансгву, да ће се приступити затварању воде свима који нису платили воду за првз по лугође о. г. Верени Друг Предраг Рад. Ан тић, учитељ у Танди, верио се са Олгицом Карићевом учитељицом из Шгубака. Честитамо вереницима.

1РШ1Ш Јј

НИЧКЕ НОККГ

Знак содидарности Крагујевац Крагујевачко Синдикално Веће одржало је 1. ов. м. протесгни збор поводом полицијског насртаја на другове штрајкаче у Лесковцу. Збор је био одлично посећен. Њега је отворио друг Киковић, који је об јаснио значај овог збора и скренуо иажњу друговима на херојску бор бу коју у овоме тренутку воде лесковачки другови за признање своје борбене организације. Затим је дао реч референту, другу Љуби Миладиновићу. Он је у своме врло доброме реферату ука зао на честе борбе које води радначка класа у Србији, и које ће у будућности бивати све чешће и све огорченије. Ми морамо нарочито желети победу друговимау Лесковцу, јер је њихова победа и наша победа, победа радничке класе. Кад су лесковачки фабриканти учинили атак на тамошњу радничку организацију, они су тиме учинили атак и на целу радничку класу у Србији. Стога као одговор на то ми треба да што боље јачамо и снажимо наше борбене синдикате и политичке организације, те ћемо тако моћи да поведемо успешну борбу не само против капиталиста и експлоататора раДПвчке класе, него и против це лога данашњега друштвенога уређења. После овога реферата Збор је донео резолуцију у којој изјављује своје симпатије лесковачким друго вима, осуђује поступак лесковачких фабриканата и државних органа који им иду на руку да сломе рад нички штрајк, и тражи од Мини стра народне привреде да натсра фабриканте да поштују Закон о радњама. Зедешки начедник и /1есковаЧки Штрајк Велес Не знам да ли у коме месту по стоје такви Закони као у Велесу. Плакате, које је савез фабричких [ радника посла, у све варсши у којима се радници обавештавају о | штрајку у Лесковцу, овдашњи на челник није дао да се растурају и да се лепе по вароши. Преко својих пандура и жандарма он хапси свакога онога кога ухвати да растура и лепи те плакате. Због так-

ми усмено

Закон о радњадоа у Сопоту Сопот

У варошици Сопоту Закон о радњама као и да не постоји. Радно време прелази 13 и 14 сати дневно. Радиоиице у којима раде радници мрачне су и влажне и по њима расту печурке. Од свих пододбора у овоме месту најјачи је пододбор опанчарских радника, па и код њих је радно време 11 и по чзсова про сечно. Председник општине иде на руку[да се Закон о радњзма изиграва. Кад је наш друг Милија Ђурић оти шао председнику општине и учинио му представку да обзнани грађансгву да пошгују Ззкон о радњама, он је одговорио, дато неће да учини и храбрио своје гласаче да газе закон. Овај председник је познат као непријатељ радничке класе, и кад је био први мај он је нашу повор ку називао поворком мгнгупа, Такаа некултурност једнога општин скога председника свакако није ретка ни у осталкм- паланкама. Али то радницчма треба да да само још воље за рад на просвећивању и организовању радничке класе, према којој ће се после друкчије пснаша ти и њени противници.

ИЗ РОДНН кон За Монополсде Раднике у НиШу Радничка Комора је упутила следећу представку упрааи Државних Монопола: „У Нишу се не врши исплата Монополским радницима и радницама недељно већ петнајестодневно па и тада се чека још по 3—4 дзна приликсм сваке исплате. Исплата се врши у никлу и због | тогг се веома често догађа да радницима фали по нека свота. Управник стсвзришта дувана у Нишу отпушта моменгалио оне рад нике, који изостану дан, два због болести. Исплата не почиње суботом у 5 сати и тиме се гази чл. 28. 3 к. о радњамз. Поводом свега овога, Радничка Комора сбраћа пажњу управи Др жавних Монопола, да изда наредбу управкику Нишког сговаришта, да се радницима врши исплага нецељно и да почиње суботом у 5 сати; да се цела исплата не даје у никлу, већ да се само докусуривањг издаје у никлу; да се радници не отпуштају кад изостану због болести, нити пак тражити од њих лекарска уверења, јер они немају свог фабричког ле кара нити болеснички фонд.

За повређеног радника у Крушевцу Радничка Комора је упутилз следећу представху Господину Министру Привреде: „У фабрици столицз у Крушевцу десио се 20. маја т. г. још један случгј радничке поврсде. За месец дана ово је други несрећни случај. У овој фабриии раде и деца испод 12 година. Машине су сгарог типа — седамдесетих година, тестере нису ничим ограђене, машински опасни делови су са свим расклиматани и исквзрени, машинама рукује један | дечко сељак од 14—15 гсд., који ј кије стручан за те ствари. Прн оваким околностима дешавају се врло често рздничке повреде. Радничка Комора на основу ових факата тражи од г. Минисгра да казни сопственика ове фабрике са 1000 дин. по чл. 153. тач. 2. Зак. о радњама, за то што се његовом кривицсм догађају несрећни сзучајеви. Ако овај сопственик г. Глигорије Протић ипак не буде кажњек као прилкком предходних повреда, онда ће у овој фабрици и даље каступати несрећни случајеви. Сем тога: погребно је напоменути фабрикангима, да се чл. 85. Зак. о радњзма по коме се даје накнада за сваку повреду мора извршивати.“ Дредставка Господину Министру Грађевина Радничка Комора добила је извештај, како се Железничка Дирекција спрема да добави са стране машинозође и ложаче, премда овде у Србији има довољан број испиганих машинпвођа и ложача са потребним квалификацијама. Ако се ова намера Железничке Дирекције оствари, онда ће у Србији остати много машиновођа и ложача без посла и тиме ће се још већма бгспослица повећати и радници ове струке биће принуђени да емигрирају у инострансгво. Радничка Комора скреће пажњу г. Минисгру Гргђевина, да наредн овд. Железничкој Дчрекцији да упосли овдашње машиновођ и ложзче. Само у току једкога дана раднички делегати констатовали су у Лесковцу 13 радничких повредз, 13 некажњенихзлочина! Лесковачко најамно радништво било је право „бело робље“ по великим фабрикама, њих су мучили, кињили. тукли фабриканти као стоку Па не само да су их тукли и експлоатисали, већ су им и машине стварале повреде, изазивале несрећне случајеве. Ево да саопштимо неколико података о жртвама рада у Лесковцу. 1. Видосава Горчина — Глигоријевић, стзра 13 год., ради у фабрици 5 година, пре 2 године у штофари укочиле јој се при раду ноге, накнаду по чл. 85. зак. о радњама никаку није дсбила, тако исто и за лечење није примила никзку помоћ. 2. Обрад Николић, стар 12 год. рацио је у штофари, 15. Новембра 1913. год. у 3 сата по подне машински кајиш закачио му је леву руку у зглзвку и грозно је повредио. 6

Анатол Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАЦ4 38 КЊИГА V. ЈЈово доба — Шати/вон ПЕТА ГЛАВА Принц од Босеноа. Изгласа се дневни ред који влада предложи и Шатиљон одобри. И, када се маса повуче, чу се свечана химна коју је она певала: „Шатиљон, он нам је потребан!* Стара сала губила се у једном дугачком, прљавом ходнику који се пружао између шупа где су стајали омнибуси и магацини за \гаљ. Ноћ је била без месечине; падала је хладна магла. Полициске араже, скупљене у великом броју. затворише излаз ходника према предграђу и нагнаше дракофиле да се растуре у мале групе. Такву заповест био је издао шеф полиције, који је студирао уметност, да 6и разбио одушевљење масе која се налазила у делиријуму. Дракофили који су морали естати у хсднику трупкаху по такту и певаху: „Шатиљон, он нам је потре бан!* Ускоро постадоше нестрпљи ви због тога задржавања чији узрок нису знали и почеше да гурају оне пред собом. То кретање захвати цео ходник и прве редове догна до гру-

ди полициских стражара. Ови сада нису нимало мрзели дракофиле, и у дну срца волели су Шаггљона. Али то је људска црта да се нападу пркоси и сили силом одговара; јаки се радо служе својом снагом. Због тога стражзри почоше бесно газити драксфиле потковгним чиз мама. Направи се зачас гужва. Претње и вика мешаху се са песмом. — Убице! Убице!.. Шатиљон, он нам је погребан! Убицс! Убице! У мрачном ходнику говораху нај паметниЈи: „Немојмо се гурати!" Је дан човек је својим расгом домннирао над узбуђеном масом. Он је имао широка плећа и снажна плућа, и био је кротак, непомичан и ми ран у тами. То је био принц од Босеноа. Пун смотрености и веселосги, он је чекао. Ускоро, у ходнику пре стзде гурање и могаше се лакше дисати. — Видите, ипак мсжемо изићи, рече добри колос са благим осмејком. Стрпљења и времена само. Он извади из табакере једну цигарету, метну је у уста и кресну палидрвце. Изненада угледа при светлости пламена принцесу Ану, своју жену, у наручју графа Клине. Чим то виде, јурну на њу и поче њих и лица која су била у њиховој непосредној близини да туче штапом. Са тешком муком отеше му штап. Али од његовога противника нису могли да га раставе. И докле је принцеза несвесна, ношена на рукама кроз масу, колима, обадва противника во-

дила су огорчену борбу. Принц од Босеноа изгуби свој шешир, своју цигзрету, своју краватну, своју бе лежнчцу у којој су била интимна и политичка писма. Изгуби чак и медаљон који му је био дао отац Корнемиз. Али својега непријатеља гурну тако страшно да несретник провзли гвоздену решетку и главачки излете кроз сгаклена врата. Чувши ларму и вику људи, полицајци дотрчаше и јурнуше на прин ца који се бесно и очајно бранио. Тројицу обори на земљу, седмори цу натера у бегство са размрсканим вилицама и разлупаним носевима из којих је цурила крв. Али најзад и он поплеже, и свега крвавога и поцепанога одвукоше га полицајци у оближњи кварт где га осгавише да преноћи. Чак до зоре крстариле су групе демонстраната кроз варош и певале: „Шатиљон, он нам је потребан"! и лупале прозоре на министарским и државним кућама. ШЕСТА ГЛАВА Пад адиирала. Те ноћи био је покрет дракофила достигао свој врхунац. Монарси нису више сумњали у своју победу. Њихове вође слали су безжичном телеграфијом принцу Кришо своје честиткс. Даме су му везле ешарпе и папуче. Господин од Плима био је нашао зеленога коња. Побожни Агарик делио је ту општу наду. Па ипак, он је покушавао

да претеценту придобије још којега присталицу. — Ми морамо, рече он, придоби ти нижи сталеж. Тога ради он склопи везе са три ма радничким синдикатимз. У то време физички радници нису I живели више као у доба драконаца, под режимом корупције. Они су би| ли слободни. али нису имали сигур не зараде. Пошто су дуго времена [ били одвојени један од другога, б< з помоћи и потпоре, били су основа ли синдикате. Касе ових синднката биле су празне, пошто чланови син диката нису плаћали своје улоге. Би ло је синдиката са три хиљаде чланова; било их је са хиљаду, пет сто тинз, две стотине. Више њих имали су само два до три члана, па чак и мање. Али, пошто нису публиковали листе, било је тешко разликовати великесиндикате од малих. — Наставиће се —

Поука и Забава Русна правда. Овога месеца у Варшави је осуђено административним путем 26 лица на по тра месеца за твора: зато што нису притекли у помоћ убијеном Шулцу Клементиновом и што нису предузели ништа да убицу, некаквога Даннјела, ухвате и предаду власти. Власт је похапсила сва та лица за која је сматрала да ј су морала чути узвике за помоћ убијенога. А ако нису чули те узви- 1

ке? Онда баш зато што нис/ чули требали су да их чују! Против тзквога несноснога полицијског и царистичког режима устају милиони рускога народа! Русна полиција. Класично поквлрена руска полиција често превззилази и најоштрије сатире које су писане о њој. Ових дана десила су се два случаја који потврђују то што рекосмо. У једној руској окружној вароши једна богата удовица нмала је као ргдовне посетиоце шефа окружне полиције и његову жену. Од ду* е времена та удовица је приметила како јој из куће нестаје златних ства ри, драгоцености и украса. Пошто ( је шеф полиције посећивао њен стан често и кад је она била ван куће, то она посумња у њега и оптужи га. Претрес у његовој кући открио је читаво стовариште драгоцености и рззне робе, женског одела, веша па и чоје за жандармска одела коју је шеф крао од својих жандарма. Други један шеф пзлиције, из Башмуга, по имену Неровњи, отво рио је у друштву са среским начелником проститутску радњу у Једном фабричком крају. Када је откривен тај његов занат, он је извршио самоубисгво. Оно и наша полиција наплаћује „порез“ од јавних и тајних проститутских радњи, али руску полицију може створити само један тру* ли, кзрумпиранн царисгички режим.