Радничке новине

месспа лежао је код куће не добивЛ1И никаку помоћ. \3. Тодор Стзнковић, стар 20 год., машински зубни точак 15 марта 1909 год, у 4 сата по подне у штсфари закачио га је, однео му кажипрст леве руке. Добијао је ради лечења •неко време само 0.50 дин., али нак наду никаку није добио. 4. Војислав Здравковић, стар 20 год., машина у штофари у априлу 1904 г. осекла му је прст десне руке, ни помоћ за лечење, ни накнаду за повреду није добио. 5. Никола Цветковић, стар 45 год. При раду у штофари 4. септембра 1913 год. машина му одсекла руку, накнаду никаку није добио. У болНИЦ и је лежао 100 дана и траже му за то још да плати, јер се веле, лсчио бесплатно. 6. Душан Петровић, осакаћен је при раду у штофари у десну руку, никаку накнаду наје добио. 7. Цветко Јанаћковић, стар 14 год у фабрици прераде конопље и лана Сотира Илића 17 фебруара 1914 год. дању у 2 сата машина му одсекла прст. Лежао је у болницн 42 дана, 'дсбио је рзди лечења свега 220 дии. али за повреду и онеспссобљеност никаку накнаду није лобио, жкви сада осакаћен у селу као ннзалид код родитељз. 8. Горча Илић, стар 43 год., при раду у штофари у 1 час. по подне 16 августа 1910 год. машинамускрхзла руку и са свим га онеспособил’. Лежао је у болницн 1 месец, ради лечења добко свега 76дин. од осигуравајућег друштва. Накнаду по чл. 85. зак. о рад. није добио. 9. Душан Наумсвић стар 30 год, у штофзри 18. децембра 1907 г. у 1 час ноћу машина му на десној руци одсекла велики прст, код куће се лечио 3 мссеца, дато му је свега 200 дин. на име пемоћи ради лечења. Накнаду ннкаку није добио, парнкчио се али је на суду одбијен. Кад је оздравио радио је у фабрици са плзтом месечном од 15 дин. у току 2 године, после тога истеран је, јер је само једном руком могао да ради. Има троје деце и жену, сад је општикски с/.ужитељ, 10. Агна Димитријевић, стара 15. год. радила је у платнгри, 15 децем бра 1913 год. пре подне у 9 сати ма шина јој је одсекла један прст, код куће је лежгла, накнаду никаку није цобила. 11. Неда Вукосављевић, стара 80 год. радећи у штофари 1сепрембра 1912 год. пре подне у9 час. машина јој је прсте одсеклз, лежзла је код куће 2 месеца, онеспособљена је и никаку накнаду није добила. 12. Стеван Митровић, стар 33 год. радио је у штофзри и 15 јула 1906 год. у 6 и по час. у вече на раума шини одсечена су му 3 прста на лезој руци, лежао ]е 5 месеци кодсвоје куће и на лечење ништа није при мао. Тужио је суду фабриканте, суд га одбио и накнаду није добио. Сада живи у Грделици. 13. Благоје Печић, стар 14год.,у фабрици столица 17, фебруара 1914 год. машина му је одсекла 4 прста на десној руци, још до дан данас никаку накнаду није добио. Ово )е само један ништаван део радничких иовреда, запажених у току једног дана. А колико ли тек има у самој сгвари несрећних и о сакаћених ргдника и радница! Ове псвреде јесу последица невршења Закона о радњама, малих надннца, прековременог радног времена, сгра ховите експлоатације и готово ни каквог државиог надзора нзд фаб рикама. Наука о несрећним случајевима на основу тачних и многобројних сгатистичких података доказује нам, да се тамо рздничке повреде веома често догађају, где је прековргмено радно време и где се не спроводв обезбеђење радника у случају повреде. Позната је ствар, да послодавац строго води рачуна о предохраним заштитним мерама при раду, кад мора из свог џепа да плаћа за сваку повреду и за сваку поги бију. Али када фзбриканти, као што је случај у Лесковцу, никаку накнаду не плаћају за несрећне случајеве и када ником не одговарају за сакаћења и убијања радни.а, природно је, да они ни мало не воде рачуна о предупређавајућим средствима, не ограђују опасне машин ске делове, не уводе предохране заштитне мере при раду, јер их ниШта не ксшта живог и здравље раДника. Кад се радник осакати или погине при раду ова лесковачки зликовци одмах га избацују напоље > а на место њега узимају свежег и здравог радника, јер сиротиње има доста у Лесковцу, Али проучавајући ове радничке повреде у Лесковцу ми смо дошли Д° страшног, грозног и ужасног закључка. Лесковачкн фабриканти *°де једну ординарну, разбојничку

и лоповску трговину са радничким повредама. Они осигуравзју своје раднике на случај пОвреде код осигуравајућих друштава „Росије* и Београдске Задруге, и на рачун тога узимају од сваког радника и раднице приликом сваке исплате 5 од сто. Кзд се деси несрећни случај фабриканти одмах приме од осигуравајућег накнаду, и од те суме или издаду повређеном раднику један веома ништаван део или му ништа не дзду и најуре га одмах из фа брике. Већим делом дешава се овзј последњи случај. И док по другим културним земљама фзбриканти за сваку повреду кривично одговарају и за сваки нееретни случај плаћају из свога џепа, дотле лесковачки фабриканти за сваку повреду добијају по ј неколико хиљада динара и тиме им се рентира свака погибија, свако сакаћење. Државни органи, полицијске вла сти, привредни инспектори посмаТ(,али су у тску неколико година вео ма равнодушно све ове лесковачке злочине. Машине су радиле дан и ноћ; женскпње и девојчице радиле су ноћу по 12 часова без одморз; готово свакога дана догађале су се радничке повреде; деца, жене па шга више и одрасли радници били су из дана у дан кињени, мучени, тучени како од сгране фабриканта и његових сннова, тако и од стра не надзорника; С8е заштигне одредбе Ззкона о радњамз кемилосрдно су се газиле. Једном речју, фзбри | канти као прави хајдуци одметнули су се од власти, нико им ништа ни је ре.као, нико их није казиио, а привредни инспектори правили су се да су глуви и слепи, кад су пролазили кроз фабричке просторије. Ми поводом свију ових некажња1 заних злочина улажемо најенергнч нији протест, ззхтевзмо од Министра Привреде једну анкетну комиси ју, која бн утврдила тачан број радничких повреда и на основу тога казнила фабриканте иприморала да се свима повређеним издају накнаI де по чл. 85. Зак. о рад. Не хтед I не ли Министарство ништа преду | зеги, ми ћемо се понова вратити на ову ствар и јавно оптужити главке крввце и јатаке ових лесксвачких злочина.

Синдикални преглед

Зп остав/Бање војника Призрен XI. пешадиски пук Карађорђа, да ј нас се налази у вароши Призрену, .али пре кратког времена, око 12. | маја, добнје пук наређење да његов једзн батаљсн оде да смени први пук који се налази на положају арI банске границе. За тај циљ се од реди прва и друга чета II батаљона и прва и друга III батаљона. У првој чети II батаљона налази се неки ка петан II класе, Никола Миленковић, који са војницима аоступа као са животињама. Паметзн и образован човек неће онако поступати ни са животнњама. Кзд смо стигли на по ложај, он је одредио стражу, и осга так војника терз свачи дзн на учење. Када су неки војннци осгали без опанакз и тражили обућу, он им је рекас: нупите сами ако вам треба. Взс из четвртог батаљона ја бих све потукго. Ви нисте никаки војнрци, Вас не би требало никад пу стити кућамз. Кад1 му је један војник казао да IV багаљон није баш такав, да је ои ва Брдици под Скадром највише изгинуо, он је погледго војника крв нички. Одмах другога дана он на лети на резервног нареднкка, Богића Ђорђевића, и удари га длаком по образу; хтео га је бити још више, али се овај измакне наззд и каже му да га не удара. Озај му онда почне псовати оца сељачког и гејачког. Кзда је наредник казао да је он резервни наредник и да га не псује, овај му је викнуо: марш, марш, и машио се за свој револвер, који увек носи о куку. Тако овај капе тан сваки дан бије по једног вај ника. Јуче, 29. маја, изударао је редова Милосава Луковића из Радо јевцз, срез гружански, округ крагу јевачки, па је том капегану мало било што га је шамаром ударао, но му каже: марш, као неком псу, н кад се један војник окренуо на левокруг, капетан дохвати један велнки камен и удари Милисава у плећке тако јако да је овај пао. Јутрос се јављао за лекарску помоћ, али командир му не дозвољава да иде код лекара већ му прети да ће га најпре да оптужи, па после нека иде да се жали ксме хоће. Стање је код нас због тога врло тсшко и не може се дуго подносити. Убиство уЧеника одлука једног импозантог збора У пегак у 6 сати по подне био је у огромној башги Смутековлц једгн огроман збор посећен од рад ника и радница из околних фабрика. На њему је друг Лапневић, поводом скорзшњег убиства једчог ученика у Гођевчевој фабрнци, држао оптужбу противу капигалистич ког поретка који та убиства условљзва, противу привредних ииспектора који допуштају један злочин ски фабрички режим, противу полиције која убиства радничке деце варварскирзвнодушно посматра, про твву предузећа које је убилачки систем увело и противу онога гру бога злочинца шго је, као пас пре дузећа, дете убио. За време његова говора су жене — којих је било неколико сготина — плакале и огорчењем јецале, а огромне масе радника су узб)ђено шкргутале зубима. Вихор огорчења и пламен не уздржаног револта — то је било обележје овога збора; жене су уз-! викивале: да оне адвоката плате ради вођења процеса и да на демонстрацију дигну све мајке и се стре; људи су препоручивали још одсудније ложртвовање у борби противу једнога зликовачкога друштвеног поретка. На крају је једнодушно прихваћена' ова резолуција: Велики збор радника и радница из фабричког краја Три Кључа и Сешака држтн 30. маја 1914. поводом убиства ученика у фабрици Гођевац констатовао је: (да је и у овом предузећу и у осталима положај ученика очајан зато што се заштитне одредбе Закона о радњама не примењују и што привредна инспекција никакву бригу не води о заштити дечје радне снаге како од експлоатације тако и од суровог поступања; 2) да је бијење ученика постало систем у привредним предузећима, благодарећи толеранцији Министарства Народне Привреде и варварској равнодушности истражне и судске власти. Збор захтева: 1) да се овај злочин убиства сместа, најбрже и најнепристрас-

ниЈе иследи и кривци предаду суду на осуду; 2) да се и за ово и за ранија убиства отвори истрага над самим предузетником, који је тај злочиначкн систем завео награђивањем и заштићавањем злочинаца; 3) да се у целој земљи отвори строга истрага за све досадање и будуће случајеве бијења и убијања ученика; 4) да привредна инспекција сместа најбрже и најстрожије примени заштиту деце која је нашла израза у одредбама Закона о радњама. Збор одлучује: да се ова резолуција достави Радничкој Комори, Министру Народне Привреде и Министру Унутрашњих Дела. бавезу абаџиских радника Драги другови, Признајем да сам погрешио и својимгрешкама ошгегио организацију, зашго сам био и искључен из ње. Ззто молим Савезну управу да ме врати у чланство Савеза, пошто сам увидео да без органмзације нема спаса ни једном раднику. А друговчма препоручујем да никад не гре ше, а тако исго и да не раде на штету органнзације, већ да воде ра чуна о организацији која је једини заштчтник раднзка. Ја сам на себи ссотио све последице прсзрења од стране радника, својих другова. 19.-V 1914 год. Ужице С поздравом Јеремија Тодоровић абаџиски радник После ове изјаве, из коЈе се види да се овјј радник каје за учињене грешке, Савезна управа одлучује да се Јеремија Тодоровић прими у чланство организације. Беспослица. Поред објављене беспослице која влада у Крагујсвцу и Ћуприји, управа Савеза објављује и ставља до знања свима својим гру пама и чланоЕима, да је такође велика беспослица код абаџијске сгру* ј ке и у Крушевцу. Заго нека се чла нови уздржавају и нека не иду за Крагујевац, Ћуприју и Крушевац, јер посла апсол^тно не могу наћи. Ставља се у дужност организаци|јам да у то место не шаљу раднике.

ш, чнтацв ј

•«

— Шиш кажг сшари. Досишеј „...Пустиње, пешчере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају. У дансиињи дан ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира. Укење жели и тражи, колико вшие можеш; нема горег живота од беспослична и унљива... „Колико сам ја прост и неучен (то Доситеју говори један стари игуман Р. Н.) мени је милије видети ученог младога Рајића, него четири васељенска патријарха, који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га као да смо из дивјег вилајета дошли! Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седе на образу браде; наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обру^е; наша је сва наука у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици година. Иди за науком; с њом ћеш свуд престати и твоје живљење поштено заслужити. Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: „Боље је шест вранаца у каруца него шест школа у глави“. Сада се је време преокренуло: учен човек ако ће и пешице ићи сваки га поштује; а неучена видећи гди се вози на вранца, „Вранци вранца вуку“, говоре и право имаду'. (Дела ДоситеЈа Обрадовића, пето, државно издање 1911, стр. 44.).

1Ш Конгрес Главиог Рзшног

II еедница

„ „ _ (4-) Душан ПоиовиН: Неоправдана је закерка Радничким Новинама што у изЕешгајима скупшгинским доносе и изводе из говора буржоаских пссланика. Наш орган требз, пре но ма који други, да буде објекгиван, и он то може да буде без икакве штете по пзртијске ингересе. За нас није тако опасно да износкмо пред св је читаоце идеје наших противника: од тога, напротив, ми само добијамо, јер се величанственост и истинитост социјалистичке науке ј и политике најбоље види и осети ј тек онда када се упореди са буржоаским светом идеја. Није редак | случај да француска или немачка Социјална Демократија издзје о своме трошку агитацаоне брошуре у којима се, поред говсра наших посланика, налазе и говори угледнијих бур I жоаских послзника о тој истој теми, Но, то је узгредна напомена. Има једна много важнија ствар коју овом приликом паља истаћи. То је пажња коју наши другови а организације треба да поклоче ширењу и распростирању Радничких Новина. Према извештају Главног РадничкогСавезг, проссчно, само двадесет одстоор; ганизованих радника купује сво/ партијски и синдикални орган. То је појава због које се мора забринути и која се мора одмах енергично лечити. Са данашњим бројем читалаца, ко ји износи око 7000 хиљада, наш лисг може да се одржн у финансиској равнотежи. Али ми тиме не смемо да се задовољимо. Са мало више напора и одушевљења од стране дру гова и организација, Радничке Но вине могле би у врло кратком вре мену нагло да повећају број својих купаца и читалаца, нарочито у Београду, где релативно врло слабо стоје! А са 3000 купаца више, оне би партији и целом покрету, могле да вати годишњи чист приход од двадесет и више хиљада динара и та-

ко постати наш главни финансијски извор. Али, ни то није главно. Са већим бројем читалаца оне би могле пове • ћати и формат, пошто је и овај данашњи недовољан, и тако се претворити у велики политички журнал, који би био читанка не само за Социјалистичку ПартиЈу него и за Социјалистичку Породицу. Ми имамо могућности да уређујемо свој лист боље него ли што се уређују буржоаски листови, како с погледом на кеалитет наших људи од пера тако, и још више с погледом на квалитет нате читалачке публике. Са мало више напора и одушевљења од стране свију, радничке класе у Србији могле би имати један лист чија би појава била један леп моменат не само у животу Српске Социјалне Демократије него, ако хоћете, и у кул* турном животу целе нације.

Оиндикаини огласи Савсз металсних радннна. Први квартовни пододбор (пре!)е бравара) одржаће у петак 6 ов. мес. конференпију евију својих чланова: бравара, електричара и ковачз. Позивају се свн члансви да поменутог дана дођу тачно у 6 и по часова у вече у Народни Дом. Дневни ред је врло важаи.

Удеетност Народно Лозориштв Конференција Д-р Светислава Стефановића о Јовану Јовановићу Змају Јуче смо имали једну од најбољих конференција, можда најбољу ове сезоне. Ни у једној досадашњој није бнло толико личногз, толико свога. Лекар песник говорио је о лекарупеснику. Г. Д-р Светислав Стефановић сетио нас је да је данас десет година од смрти Јована Јовановића I Змаја. Г. Стефановић је почео напоменом, да има песника који су велики у прошлости, другкх који су то у сгдашњости, и трећих чија слава не чезне и у будућности. Змај је и од прве, и од друге, и од треће врсте. Развијајући то, Г. Стефановић говори најпре о политичким песмама Змајевим, које му саме не би сачувале глас и славу, затим о лирским, које га још и данас држе на висини искреног и талентованог песника, најзад о дечјој поезији његовој, којој нема равне, и која ће му вечито задобијати љубав нових поколења. Као што се види, преглед није исцрпан. Али оно што дгје ССОбите вредносги говору г. Стефановића, то је озбиљност са којом се он прихватио свога посла, стручносг која још изненађује, лична нота коју је врло вешто уносио. Готово увек под притиском, тако да речем, сбиља подагака из целе светске књижевносги, чак уметности у опште, он се тешко отрзао од лигературе и с муком давао личне судове, ма да их је давао много. Врло многа поређења са крупним именима из светске књижевнести, честе, разуме се, претерана, одају човека који врло много зна, богата успоменама из литературе, али остављају утисак претрпанога, несређеног. Г. Стефановић је ниансирао измгђу ученог естета и анализатора и рођеног песника, који може да се загреје, да се пренесе у сфере мистицизма каткад, и код кога се осећа дрхтавица велике поезије. Прелазећи преко недостатака великога песника, г. Стефановић је са пуно нежности и топлине говорио: о дембкратском борцу и хроничару оног усплахиреног доба, када се ударали темељи наше културе, о Змају; о осетљивој, треперавој, „очајној словенској* души Јована Јовановић, о добром Чика Јови, најзад, који је децеаијама запајао невине детиње душе слатком речи успавзнке и милог тепања. После овога лепа фигура Јована Јовановића Змаја добија нове лепоте, подмлађуЈе се и освежава. Пријатно је сећање натако свестраног и активног радника на дизању општег нивоа у нашем друштву, на популарнога и омиљеног пескика нашег. Сагив.

Оошши Разведравање Атина, 4. јуна. Како су се смањила гоњења Грка у Малој АзиЈи, то се прииећује попуштање у затегнутости грчно-турск„х односа. Из Арбаније Драч, 4. јуна. Владине трупе, које се састоје из 1500 Малисора са два топа, напале су данас наустаничке положаје на висовима Газ • була, Отворила се пешадиска и артиљериска борба, која још траје.