Радно и социјално право

72 М. Врањеш: Финансирање социјалног осигурања

инвалидског осигурања тако и даље остају. Како решити овај проблем2 Два су могућа начина решавања. Први је у усмеравању дела буџетских средстава у фондове пензијског и инвалидског осигурања. Он је нашао своју примену у Аустрији, Грчкој, Луксембургу и Републици Србији. Разлика је једино у томе што неке земље иду на директне буџетске субвенције у фондове пензијског и инвалидског осигурања, док друге иду на увођење дестинираних пореза. Примера ради, СР Немачка је повећала стопе пореза на промет са 15 на 16% од 1. априла 1998. године, како би обезбедила средства за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, чији ће финансијски ефекат износити око 16 милијарди марака годишње за фондове пензијског и инвалидског осигурања. У Републици Србији имамо на сцени дестиниране порезе, као и уступање делова прихода јавних предузећа, односно самосталних неуправних државних организација.

Други начин је у установљавању система финансирања на основу акумулације капитала. Његова је суштина у пласману средстава од наплаћених доприноса, како би се остварила камата, односно дивиденда. Тако овде уместо моноструктурне приходне стране какву имамо у систему текућег усклађивања доприноса са расходима имамо вишеструктурну приходну страну система финансирања пензијског и инвалидског осигурања. Њу чине: наплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, камате, односно дивиденде од пласмана наплаћених прихода доприноса за социјално осигурање и камате на резерве. Оваква приходна страна обезбеђује покриће расходне стране пензијског и инвалидског осигурања. Систем финансирања пензијског и инвалидског осигурања на основу акумулације капитала изгледа природан и логичан систем, јер обезбеђује веће и стабилније изворе финансирања; увећава штедњу у друштву, што доводи до пораста укупне акумулације и доприноси бољем функционисању тржишта вредносних папира. Међутим, колико ће се у једној земљи користити средства од наплаћених доприноса за социјално осигурање као средство мобилизације средстава, зависи од ефикасног инвестирања тих средстава, као и од реалних могућности преласка на тај систем, посебно за лица која имају одређеног радног стажа, али немају никаквог акумулисаног капитала. Предлаже се да се део недостајућих средстава ипак обезбеди тако да се сваком запосленом и сваком пензионеру додели пакет акција приватизованих државних (друштвених) предузећа. Али, ни то не би било довољно за откуп дуга фондова пензијског и инвалидског осигурања. Остаје онда једино решење у комбинацији овог система са системом текућег усклађивања доприноса са расходима. Шема ове комбинације састојала би се од три слоја. Први слој у којем би постојао систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања са текућим усклађивањима доприноса са расходима и уз пооштрене услове за одлазак у пензију (продужење година старости за одлазак у пензију, међусобно уједначавање пензија и сл.). Међутим, постоје разлози против продужења година старости за