Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

67

истакне уставом јасно као идеал који треба постићи данас, сутра или у далекој будућности, а да се затим предузму мере које су потребне да се сачува добра администрација, о којој говори д-р Спахо. Нама није до тога, да рушимо добре администрације само ради тога, да бисмо одмах успоставили Један централистички систем. Ми хоћемо, господо, уједињење, ми хоћемо изједначење, али изједначење на боље, да све области наше Краљевине добију једнаке институције, али оне најбоље, да ниједна област при томе не изгуби. Али, господо, ми се о можемо постарати на другоме месту, a то je прелазним наређењима овога Устава. Ту можемо тражити гарантије, да ниједна постојећа администрација неће бити срушена пре но што се друга једна бар исто тако добра или још боља створи. (Д-р Јанко Шимрак: А то нам баш мора Устав дати и гарантовати), а у Уставу господо ми морамо изречно поставити као идеју којој наша земља треба да тежи: потпуно уједињење и унитаризам. Ту ми на жалост, господо, никакве, нећу да кажем концесије, јер је то мало незгодна реч, али никаква одступања не можемо учинити. Господо, кад то кажем, ja сам свестан да -ћемо у случају ако ми не нађемо разумевања за тај наш положај и за то наше гледиште на другој страни, морати онда сами узети одговорност за доношење Устава. То ме натерује да проговорим неколико речи о томе... (Чује се: Kao мањина: Не, као већина). Да, ако господа Радићевци допусте, да као мањина узмемо ту одговорност, узећемо je. Узели бисте је и ви. Ви каљада не би напустили та места кад бисмо ми изишли из Уставотворне Скупштине и не би хтели ствујемо у овом послу, већ би нам рекли: „кад ви нећете, пољубите na оставите, a ми ћемо направити наш комунистички Устав. (Министар Пољопривреде и Вода д-р Вел. Јанковић, обраћајући се комунистима: Оборите владу. (То је у духу историје). (Чује се: А имате 210). То нам давас и не треба. Ми морамо сваког дана бригу тог дана да бринемо: „Хлеб наш насушни дај нам днеУ (д-р Јанко Шимрак: A немате већину ни заданас!) Данаснамтих 210 не требају, а онога дана кад нам буде требало ми ћемо их имати. (Чује се: Сигурно!) Мислим сигурно јер мислим да можемо да рачунамо на то. (Д-р Ј. Шимрак: А ви се налазите у од потраживању за ову већину.) Да, ja тражим в.ећину четири петина гласова —господу комунисте тешка срца морамжртвовати. Иначе све вас још тражим. Господо, казано је, да се Устав мора решити споразумно и да треба да се реши споразумно, и г. Вошњак је овае навео један цитат, да уопште код паметних људи све крупне ствари треба решааати споразуЈино. Господо, то не само да је један практичан постулат него је и теоријски тачно. Ниједан принцип социјални или политичкќ није са 100% тачан и истинит. Има их који су више тачни, има их који су мање тачни, има их који су тачни 40, 30, 10 и 90%, али ниједан то је сигурно и извесно ниједан није истинит са 100%. И кад тако стоји ствар, онда је природно кад год ксча политичка група тражи споразум са другим групама, да је то добро да те друге групе треба да коригирају оне, макар мале нетачности, које њени принципи представљају. Да случајно странке, које су за овај владин нацрт, имају и 350 посланика, ипак бих ја био, господо, зато, да се ми споразумемо и са осталих 70 посланика, па да бар видимо, може ли бити споразума или не. Није то, господо само нужда, која нас на то нагони, него нам тај споразум налаже и разум и правилно схватање политичких питања. Само

треба, господо, предходно да се зна, шта је споразум. Ја сам лојално казао, да ја на пример мислим, да споразума између г.г. комуниста и нас не може бити. Јер то није никакав споразум, да ми тражичо од њих, да они из патриотизма гласају за овај наш пројекат, кад они мисле, да тај пројекат не ваља, и то да тошко не ваља, да му лека нема: може се у њему нешто поправити, али и поред свих поправка, које би се учиниле, они сматрају да тај пројекат не ваља. Исто тако ако бисмо ми с друге стране пристали, да се њихова база за Устав усвоји, може бити да би нашли ваздан ствари, за које бисмо тражили да се у детаљима поставе, али би ипак остали дефинитивно при томе уверењу, да јдеио имати један рфав Устав. И онда ту споразума нема. Онај, који иде на споразум, не може полазити са гледишта да Ђе његов противник капитулирати, него мора и сам бити готов на уступке: ако није сам готов на уступке, нека не тражи споразум. и нека не прича да је он за споразум. И сад, господо, долази изгледа један прилично неначелан критеријум, који су ти уступци, који се имају с једне, а који с друге стране тражити. Ти уступци морају стајати у сразмери снага. Кад бих ја представљао, каошто ми се је дешавало у прошлости, једну групицу од б до 8 прсланика, па би хтео са вама осталима да се споразумем, и то да се споразумевам тако, да 70% свога протурим, то је јасно као дан, да ја ниса.ч за споразум. Ја могу тражити споразум само према свој снази, на крају крајева другога критеријума и мерила нема и не може се тражити да онај који долази са већо ч парламентарном снагом чини веће уступке ономе, који са мањом парламентарном снагом прилази споразуму. Ја бих имао, господо, пуно разлога код мнОгих ствари да се надам, да Ће родољубље, патриоти-зам и други разлози општега интереса, учинити да ми дофемо до неког споразума. Само има једна ствар господо, што мене буни. Та је што смо господо Словени нисмо само Југословени, него што смо и Словени. А Словени- у својој дугој историји покалали су, да долазе само после 12 сати до споразума обично онда, кад су се кола већ поломила. Словени су паметни од суда а до суда не, како лепо каже једна наша пословица, кој'ом се признаје да нам често памет фали. Један наш велики проповедач, који је имао пуно хумора, пок. Стеван Сремац, казао је једном, да Србин кад хоће да буде непристрасан, он пређе на противничку страну, јер он у опште тешко прави споразуме и концесије, и онда чим хоће да прави неки споразхм, не зна друкчије, него да пређе сасвим на страну противника, и обратно, ќад споразум од противника очекује, природно је, да тражи да противник префе на његову страну. Ми смо несумљиво један народ и оно што је Стеван Сремац казао за Србина, то, несумљиво. важи и за сва три имена нашега народа и за Србина и за Хрвата и за Словенца, и ту нас je тешко распознати. Koje шта док неко сам не призна шта je. И ако ми, господо, останемо при таквом гледишту на споразуЖ, онда, господо, до споразума неКе и онда < ни, који буду располагали легалном већином,. која се по закону о пословном реду тражи, имају дужност пре«а земљи и историјску одгорорност да сврше Устав како могу. Господо, може бити да tie се,-и несумњиво је да he се, тај и такав свршетак спорити, и да то не ће добро чинити Уставу, ако се тгј спбразум не буде могао постиКи. Али . ако- се друкче не може, онда се томе прибећи мора. И ја молим господу, и моје пријатеље и савезнике и оне који то нису, да о томе непрестано воде рачуна, 9*