Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

68

VII. седница 10. фебруара 1921. године

Ја господо, хоћу да се осврнем још на једну ствар миелим, да сам позван да то учиним. У два маха поменута je овде крфска декларација. А у јавности је из те крфске декларације извофено ваздан онога чега у њој нема и чега не може бити. Господо, онај фамозни кворум од 2 /з, она већина од ‘ 2 /з> за коју се тврди да је потребна за примање Устава, такођер се правдала једним изразом у крфској декларацији, и по моме мишлењу потпуно неоправдано. Крфска декларација је, господо, једна од база овога посла, који ми данас радимо, и зато је потребно да о њеном значају будемо на чисто, јер изгледа ми то да нис.мо. Г. Вошњак н. пр. је био један од оних, који су правили крфску декларацију, и он је казао пре неки дан,да крфска декларација није никакавправни акт, никакав обавезни акт, да је то један политички акт, који никакав правни ни обавезни карактер нема. То је, господо, донекле у једном чланку тврдио и д-р Лаза Марковик и један и други базирајуТи на томе што г. г. Пашић и Трумбић који су декларацију потписалли нису као што треба били овлашћени, да је потпишу. То је из основа погрешно гледиште. Г. г. Пашићу и Трумбићу ничије и никакво овлашФење није требало, да ову декларацију потпишу. Она декларација заборавља се није никакав уговор, (д-р Лаза Марковић: Правни је акт.) Има пуно правних аката, који нису уговори. Није никакав уговор. (д-р Л. Марковић : А ни правни акт). Кад ja дођем и учиним једно признање, то је онда један правни акт, и ако није никакав уговор (д-р Л. МарковиФ : Али једноставни). Јест, једностран, али је правни акт и потпуно обавезан. Господо, колико је мало било потребно да они што потписују, имају пекакво овлаштење, види се и по тому, што г.г. ПашиФ и ТрумбиФ, не само што нису тражили од нас других да тај акт потпишемо, него шта више ни то, да им. дамо овлаштење да га они потпишу, па чак ни да потпишемо записник. Крфска декларација је једна декларација учин ена у име нашег целокупног народа. Кад је Влада Краљевине Србије увидела а у томе је припомогао ii југословенски Одбор својим извештајима да се наше народне аспирације на бази, на којој су дотле вофене, не могу довољно бранити и да она мора да мења извесне ствари у својој тактици, онда је дошло до крфске декларације. Ја мислим, да то могу сада казати, сада јер сам одговоран само својим бирачима да је крфска декларација направљена против лондонског уговора. То је био њен циљ. Краљевина је Србија дотле постигла, све што се могло постиФи на дотадањој бази; то је било врло много. Говори се, да Србија није имала никаквих уговора са савезницима. То се са адвокатског гледишта могло тако говорити, али је у ствари Србија имала уговоре са савезницима. Само што су сви ти уговори, изјаве и т. д. били њој недовољни, јер су у свим својим декларацијама и изјавама савезници нарочито избегавали да нам даду ма само и наде да ми можемо добити крајеве, који су лондонском конвенцијом били ресервирани за Италмју. 14 ми смо увидели да ми само премештајући нашу политику са дипломатско уговорне базе на базу принципијелну, можемо имати изгледа да спасимо те крајеве, ако се у опште могу спасти. И како је тада Америка ушла у рат, како је у Русији избила револуција и публикован лондонски уговор, сматрали смо да је згодан моменат да ми то .извршимо. И тако је створена крфска декларација која је имала у првом реду тај задатак. Ми нисмо тамо звати као неки чиниоци, него је влада на брзу руку прикупила оне, који су могли и бити

сматрани као експерти који познају народно расположење, не по томе што су бирани и што заузимају извесни положај, него што познају народно расположење у извесним питањима. И кад смо правили крфску декларацију, ми се нисмо погађали, него смо се објашњавали, један другога. упућивали, што је заправо оно, што сматрамо да наш народ у ствари хоће, јер то је требало дегажирати то страном као и нашем свету отворено казати. Господо, кад је наш народ био под Турцима, сваки сељак који би устао и казао: мој народ жели да се ми турског ропства ослободимо, говорио би у име народа. Створио би један акт иза којег стоји цео народ. Њега народ није бирао, ничим га није овластио, он нема никаквог пуномоћија, али он тачно преводи народну мисао. Господа, која су правила крфску декларацију, имала су тачно да кажу аспирације нашега народа, какове су постојале,. што је оно, што наш народ хоФе. Ту декларацију нису морали потписати ни господин Пашић ни господин Трумбић. Оиа је сама имала својим деклараторним карактером важност, је сама вредност, као документ о том, што наш народ жели и што он хоФе. Што су она двојици погписала, то је за то, што су они, којима смо ми комуницирали крфску деклерацију сматрали, да им није свеједно, ко то каже, што се каже, што су они хтели да имају поверења, да су то заиста експерти који м гу знати народно расположење. И зато су дошли потписи господина ПашиФа и господина Трумбића. Taj дупли потпис створио je могуФност, да су Талијани, који су имали рачуна да створе забуну, ту крфску декларацију одмах назвали пактом, али то није био пакт, него једнг једнострана декларација, ту су господин Пашић и господин Трумбић били на једној страни, а друга страна се имала тек чути ако јој није право и ако се стиме не слаже (Гласови: Тако je!) У том моменту крфска декларација може бити да није била правни акт. Али је она то постала, јер смо од тада на тој бази ми сви водили нашу политику. Од ње се наш народ није оградио нити онај у Србији, нити онај у избеглиштву, нити онај, који је био под влашФу централних сила. И сви, који су с нама радили, имали су право рачунати, да су господа Трумбић и Пашић казали тачно што наш народ хоФе. Имали су права да с тим рачунају и да нам према томе буду пријатељи или противници. И сви, од нашег народа с ове стране Саве, Дунава и Дрине и сове стране Саве, Дунава и Дрине, имали су право, да с том. декларацијом рачунају. Има после те декларације много хиљада изгинулих, који су може бити изгинули зато, што су мислили, да се оно има постићи, што пише у крфској декларацији. Неможемо ми Kasarn, господо, ви сте се преварили, што сте ишли на Кајмакчалан да се борите. Сада је то доцкан, сада je крфска декларација један обавезни правни акт. У тој крфској декларацији нема нигде две трећине (Глас: Бројна квалификација.) Али нема две треФине. И ми смо знали толико математике, да би лако метнули две трећине, три петине, једну трећину да смо хтели Глас: Било је предлога, да се метне две трећине, али је дошла квалификована већина. (Др. Сима МарковиФ: По коментару господина Трумбића, то није апсолутна већина.) Ја сам вам јуче или кад сте говорили казао, да ја не налази.м, да је господин TpyiM.6irh једини надлежан, да коментарише крфску декларацију. Ја чак налазим, да он не може бити ни најнадлежнији, да тумачи крфску декларацију баш с обзиром на онај карактер, који сам мало час изложи. Ако је он потписао ту декла-