Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

рацију то je за то, што je њега више свет познавао, што је у њега било више ауторитета па се веровало да he се пре примити да декларација тачно представља нар. расположење. (Глас: Није знао што потписује.) Не, господо, да није знао што потписује, него може бити ви нисте разумели што сам ја казао. Пошто је крфска декларација постала правни обвезни акт, онда није важно оно, што је господин Трумбић мислио, кад је потписао, него оно, што смо ми сви мислили, кад смо читали. И по том ја тврдим, да сваки грађанин Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и сваки Енглез, Американац и Француз тако је исто надлежан да тумачи декларацију, као и. господин Трумбић (Глас : Није тачно.) То је тачно. Кад сам ја био секретар у министарству финансија, и кад сам једном излагао што је законодавац мислио о закону о порезу, председник комисије ми је рекао: немојте ви то говорити, што је законодавац мисдио, ја то најбоље знам, што је законодавац мислио. Зашто ? Зато јер сам ја то сам писао Морао сам му објаснити да је ипак споредно шта је он мислио кад је писао него да је важно оно, што су мислили они, који су гласали и онај ко је закон тумачио. Данас имам и ја толико права да логично тумачим закон, као и ви Koiii сте „законодавац“. Ja чак xoty радо да признам,да његово тумачење и ако га не треба сматрати као ствар коју само он зна, него због тога, што смо ми слушали неколико коментара г. Трумбића и знамо, да он лепо коментарише. Ja ћу да верујем, да коментар који г. Трумбић даје може бити бољи од мога или сд вашега. Али тај коментар што je дао г, Трумбић 1917. год. допустите, да га за сада не сматрам као тачан до нове изјаве. Јер што се тиче разлога и колтентара из 1917. год., с њима може бити онај исти случај, као и са нотама из Женеве, које нам је јуче читао г. д-р Шимрак, а које ја знам како су и зашто су постале. Те су ноте имале да послуже, да као и крфска декларација оспгурају оне области, на које је Италија била бацила око, па нам то није успело: није хтео да их призиа нитко. Ми смо признали државу Срба, Хрвата и Словенаца, али то нису хтели да признају други. Ми смо то признгли одмах, јер нам је то ишло у рачун, јер смо то жељели. Нисте ви нама постављали услове, na да кажете, да не ћете ca нама да се уједините, ако вам ми претходно не признамо ову државу и ове услове, па да се онда споразумемо, на којој ђемо се основи ујединити, него смо и једни и други казали: да се спасе Горица, да се спасе Истра од Италијана, треба да се онде одмах признају за савезничке земље. И онда смо ишли најбржим путем n од те чисто спољне политичке манифестације хоће сада да се прави база на државноправне аранжмане и да се условљава каќо ће наша држава у будућности изгледати. Тако је и са коментаром који je г. ТрумбиЕ био дао 1917. год. Ја сам дубоко убеђен, да je у тој ствари и г. Трулlбићу било сасвим свеједно да ли ће се примити Устав са 2 / 3 или са 3 , 5 или са једном трећином гласова. Он је желео само једно :да што пре доЗДаш уту срећну ситуацију, да једанпут можелlо примати Устав и на томе се једино радило 1917. године. Ја сам био близу њега и знам то врло добро (д-р Сима Марковl±: Ja жалим, што г. Трумбић није у могућности да о овој ствари говори.) Како није у могућности, кад ево га где седи, (д-р Сима Марковић : Али он није члан Одбора). Ако није члан Одбора, има начина, да се његова реч по овоме питању чује. Господо, ова бројна квалификована већина, као што је г. Вошњак тачно казао, остала је у декла-

рацији као индикација за извесне специјалне случајеве који су се 1917 год. могли предвиђати, а који се хвала богу нису остварили. Један од тих случајева г. Вошњак je изрично навео. Г. Трумбић je споменуо да je могуће то је било 1917 год. на жалост могуће да се наше \једињен>е крње сврши и да "ће, том приликом, приликом тога крњег свршетка, наша држава изгубити можда врло много. Губитци су имали нарочито да погоде Хрватско и Словеначко племе у нашем народу и да према томе сразмера снага у новој држави буде у тој мери поремећена, да дођу у питање основи крфске декларације и да ми крфску декларацију не можемо одржати у Уставотворној Скупштини. И онда се тражио какав начин да се то запречи и да се осигура да Устан мора одговарати тим основама. (Чује се: To јесте). Тражио се, a није могао да се нађе никакав иачин. И онда смо видели да је то питање лојалности; да се оно што пшпе у крфској декларацији има спровесги и да је то једина гарантија. И зато је она онаква редакција дошла само као индикација да Уставотворна Скупштина неће моћи ни у том случају да преврне све' како хоће па да без обзира на крфску декларацију и на оно што је народ хтео, јер се народна воља не испољава само на изборима, него и другим начином она се може манифестовати направи нешто савршено друго. Ја се сећам лично сзога држања у тој прилици, не.знам да ли постоји записник редакционог Одбора крфске декларације, али знам да смо у том редакционом одбору били г. Трумбић, г. Љ. Давидовић, Вошњак и ја. Ја сам тада изрично казао, кад је била р ч о овој бројној квалификованој већини и кад се хтело да се и то на крају крајева изостави, ја сам казао, да то може да остане, јер ништа не смета пошто je бројна квалификована већина у ствари она са којом ми и иначе морамо на крају крајева примити Устав, a то je стварна већина Народног Представништва. Не апсолутна већина како се обично узима, т. ј. апсолутна присутних посланика (јер се тако обично узима и тако се ствари решавају), него апсолутна већина свих посланика. Ја сам изрично поменуо тада, да пошто је и то бројно квалификована већина, нема никакве незгоде, да та ивдикација у таквом облику остане, а ви, господо, можете преврнути што год хоћете, па нећете наћи ни у ком случају да се у крфској декларацији говори о две трећине. И кад се тамо не говори о две трећине онда све што је квалификована бројна већина, све је у оквиру Крфске Декларације. И да је пословник тражио седам осмина гласова он би одговарао тој декларацији, као што одговара крфској декларацији кад то не тражи, но кад тражи ову бројну квалификовану већину, која је у њему предвиђена. Тако t>e ствар морати да се сврши и добро је што Не та ствар морати тако да се сврши. А боље je, господо, ако ми успемо постићи споразум, па се могадне примити овај Устав, не са две трећине, него са седам осмина гласова. Али, да се то постигне, не зависи, господо, само од нас, којима ви то непрестано препоручујете, него зависи исто тако, господо, и од вас, да, водећи рачуна о расположењу које је народ показао 28. новембра, tia хвашајући ирема шоме сразмеру колико ко свога трсба да унесе у Устав, потражите споразум. Ако га тако будемо тражили, онда га, господо, можемо наћи и онда га може бити. А ако га на томе путу не будемо тражили; ако будемо тражили да странке које су у центруму капитулирају, да би се дошло до споразума, онда споразума бити неће, и онда ће се овај