Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

VII. седгшца 10. фебруара 1921. годИне

оним људима, који су на томе чину оних новембарских дана радили, и кажем да су несумњиво заслужни, и особито много заслужни, чланови Народног Вијеl?а 'у Загребу, И ту заслугу баш свакога појединог од њих не би требало ингнорисати, а нарочито је не би требало игнорисати после онога што што је тај чин народног уједињења проглашен као народни и државни празник, тако да у држави која прославља то дело проглашују сада творце тога самог дела неким противницима те исте државе. Право да кажем, нити је праведно, нити доследно и, ако хоћете и до краја да речем, није много ни државнички. Али господо, што смо.год радили и на Крфу и 1. декембра у Беснраду, увек је за сав наш рад била једна ограда, увек je речено да ће сва питања о којима смо одлучили коначно имати неко други да пресуди, а то је ова Уставотворна Скупштина. И онда молим, запамтите да кад смо сви тако сложно говорили, ja мислим да смо се joui у једном слагали, a то je: да ћемо се према тој нашој обавези морално-политичкој, и без обзира на њен значај правни, покорити и признати пун ауторитет. потпуну правну ваљаност онога што буде одлучила Уставотворна Скупштина. А та је обавеза једнака за све. Не може бити ни једнога дела нашега народа, не могу бити то ни бирачи госп. Стјепана Радића, па наравно ни сам г. Стјепан и остали вофе те странке, не могу они имати право да се ставе изнад једног тела које је постало избором целога народа, na да .они пресуђују као нека виша власт, као неки врховни политички суд: ваља ли или не ваља, јели добро или није оно што је у овоме дому урађено; него је оно унапред обавевно за свакога, па сложио се или не сложио се са оним што буде урађено. Иначе не може бити не само државног јединства, него ни обичнога правнога реда у нашој земљи. Стога вам je, господо, јасно да Ее и по мом мишљењу ово што ова скупштина уради, правно бити коначно урађено, и да he се то после правно и уредно моћи променити само онако како буде прописао овај исти устав, који будемо донели. Али исто тако желети је и о томе ћу ja мало после још говорити да при овом садашњем нашем раду буде узето у обзир све оно што треба узети, па данаша одлука не буде само констатовање да ва једној страни има толико посланика више него на другој, него уједно да ово што будемо урадили буде резултат праве воље нашега народа. Свакако ја мислим да греше она господа која се буне кад се овде рече да усшава мора биши. Ето видите, Г. Вошњак, који није никакав присталица централизма он је то јасно казао, то се визи из целокупног говора његова, па и он је казао да устава мора бити. Да, са уставним пшањеч не смемо више чекати. Ја истина јесам зато да овај устав будеihto бољи ii да што потпуније задовољи наш народ, све његове делове; али иja полазии. од тога да збил а Устав морамо овом приликом свршити. Не употребља(ам реч свршити „што пре“. Не, господо, нека буде довољно времена за сваки брагски разговор, и у исто време нека нас прати стална памисао, да смо и до сада, зато што је овако дуго владао овај провизоријум, врло много штетовали и у материјалном и у моралном погледу, на свима пољима народнога живота, и да смо нарочито дали маха да се у народу вештачки подстиче политичко незадовољство. Јер, и ако ми ипак имамо и сад неко какво такво уставно стање, опет, кад би оно било не овакво него неко најбоље уставно стање, само кад се зна

да je оно провизорно, да неће дуго трајати, то је све без ауторитета; без ауторитета је централна и покрајинска и општинска и евака друга власт. Ми смо, господо, тога провизоријума необично много имали. Није обезбеђен нико: нити чиновнии, ни судија, ни стари власник земље, ни нови. Нико не зна каква га чека еутрашњица, не зна ни радник ни занатЛија ни трговац, и залуду је чудити се што су оваке цене и што је тежак живот, кад решавањем основнога проблема не дајемо земљи и њеним синовима оно, што је први увет, па да се сваки посвети мирно, по својој савести и по најбољем знању, својим пословима. Зато, господо, видите, и ја који се не слажем у свему са овим. предлогом владе г. ПаlUHha, сматрам, да he много rope бити, ако овај Устав никако не усвојимо, него ли ако га усвојиио, чак и без икакве измене. Ja доиста мислим, да he се погрешити ако овај Устав усвојимо без измене: али he се много више погрешити, ако га никако не бисмо усвојили. Зато, поред свега тога што се ја у неким питањима одвајам и од својих врло блиских другова, ипак сматрам да нисмо погрешили, што смо приступили претресу овога владинога нацрта, и да неће погрешити они, који he у одбору и у скупштини гласати да се у начелу овај владин нацрт устава прими. . Али се ипак надам да се ни од стране владине ни од чинилаца парламентарних, на које се влада наслања, неће ићи дотле, па да нам се пропише примање предложенога нацрта просто „од корица до корица“, како смо у Београду пре тридесет и две године имали прилике да чујемо. Има, господо, шта се може и шта треба у овоме уставу поправити, па да он добије много ширу подлогу, не само у Парламенту, него и у широким редовима нашега народа. Ja задржавам право, кад пређемо на посебни претрес, да говорим о неким ситницама и о неким крупнијим питањима, a нарочито hy говорити о ономе, што је предмет неслагања нашега Истока и Запада, и ако и на Истоку и на Западу има помешаних присталица онога, за шта је главнина на другој страни. Мислим, да he се и са стране већине Mohw у многоме изићи на сусрет жељама које буду истицане од стране група клубова или појединаца и које би имале за циљ да овај устав буде прихваhen што искреније и од што Rt-her дела нашега народа, те да бн на тај начин мир и задовољство у земљи било остварено. Само тако можемо избећи једну невољу која he нас иначе неминовно пратити: да, и кад уставно питање овде свршимо и устав готов изађе из овога дома, опет уставно питање не буде завршено. Јер, ако велики део и политичких људи и осталих грађана нашега народа буде незадовољан оним што ми урадимо, онда heMO стално имати отворено уставно питање, нећемо имати правога мира у земљи, и нећемо Mohu npehu ни свршити оне друге законодавне и државне послове, који неодложно захтева'у наш рад и уопште рад државних и народних представника. Kao што рекох, остављајући да се после вратим у посебном претресу на нека питања, молим допустите лш да овде на брзу руку споменем да he по моме мишљењу требати да се осврнемо на неке од напомена, које су овде учињене као критика на владин нацрт устава. И по моме уверењу, оправдана је жеља да неке одредбе у Уставу буду мало прецизније. Сувише је често тајио спомињано: „У границама закона“ и „то he се законом одредиди". Имамо, господо, рђаво искуство у покојном аустријском уставу, а исто тако и