Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

73

у покојном српском уставу од 1869. године, који су проглашавали добре принципе, али су остављали „да ће се то законима регулисати", па смо били сви очевидци како је то после на пракси било. Па онда има нешто, за што сам готов да се сложим и молим да се на то обрати пажња, a то je један предлог г. Симе Марковића, и ако је г. Маринковић казао, да нас од г. Марковића све одваја. To je оно што je г. Марковић говорио о туфим народностима у нашој земљи. Доиста ми, господо, не можемо игнорисати те народнисти. Оне постоје. Ми морамо тежити. да и ти људи буду задовољни и срећни у нашој земљи, a то ћемо моћи постићи, не само ако имају повољне материјалне и политичке погодбе за свој живот, него ако у исто време и своју националност могу очувати. Ми знамо, господо и браћо, врло добро, да је то што нама националност није била како смо желели зајемчена у аустро-угарској монархији, био главни узрок незадовољсва нашега, и ми треба да се поучимо тим примером, па да у свом раду не понављамо њихове грешке, јер нам. могу бити веома кобне. A мислим да и ja и г. Сима Марковић нећемо у овоме бити усамљени, мислим да је и наша влада у блиским идејама, јер смо најпре чули, а после смо пажљиво прочитали у престоној беседи, коју je влада поднела Њ. В. Наследнику Престола и за коју je она одговорна, да пе дужност наша бити да укажемо правду свим деловима нашега народе, јакима и елабима па и онима, који нису наше крви, али су наши гргђани. (Чује се: То је ушло у предлог Устава.) Ми ћемо, господо, видети дали је то довољно или .треба још што казати, а ваљда ми не треба доказивати валl да не мислим ни ја да у нашој држави стварамо тим нашим грађанима неке посебне националне државе, него да им хредимото литање у он ( >лико, коликс се слаже са интегритетим и безбедношћу наше Краљевине. Исто тако, господо, мислим да не би требало онако a limine одбацити и напомене да треба у устав унети и одредбе друштвеног и привредног карактера. Ja се слажем са г. Маринковићем да не треба хитати да будемо испред Немачке. Г. Маринковић je рекао: довољно je да будемо други, а ја пристајеч да будемо четврти, пети. Али свакако, пре но што бих могао више о томе говорити, морао бих знати шта господа која су нарочито о томе говорила а говорили су представници два, три и четири клуба мисле ближе о томе, па бисмо онда о њиховим конкретним. предлозима могли и ми своје мишљење и свој глас казати. (Етбин Кристан: Поднет ћемо своје нацрте.) Ја сам у опште волео да говорим мало после других, још неких говорника, а нарочито да говорим после говорника из Народнога Клуба. Него да време пролази, ja сам се јавио за реч, na ћу овако говорити, али ми је жао што не могу рефлектирати на оно што ће бити у овој дискусији изнесено са те стране. Кад то говорим, говорим са тежњом и уверењем, које je већ од неких говорника исказано, да овај наш уставни посао треба да буде посао компромиса или споразума. Има много разлога и практичне природе и стварне ситуације у овоме дому и ван овога дома, који нас на то упућују, и мислим да feeAio ми, ако на том будемо озбиљно радили, наравно радили са обе стране озбиљно и са пуно искрености, т. ј. радили онако како одговара нашем најдубљем уверењу, без обзира на то како iie се наше решење или предлози примити изван овога дома, мислим, као што рекох, да ћемо до тога резултата бар једним великим делом и доћи. Зато Стенографске белешке

мислим да пре свега треба један другога најлепше најхЛадније и најмирније да саслушамо и са братском предусретљивошћу да гледамо и тражимо крајњу могућност свега онога што један другоме можемо учинити и попустити. При томе бих се некако мало одвојио од г. Маринковића, који је за т<> преговарање ставио један сувише апсолутан или може бити да га он није тако ставио, али сам га ја разумео тако аритметички принцип о томе да мање концесије треба да чине веће групе, a веће концесије треба да чине мање групе. Ja нећу да игноришем ни парламентарну вгРину ни већу групу уопште, ни „веЛност" како би можда ту реч измислио Сима Милутиновић; али није у политичком и народном животу све аритлlетика. Имају и она импиндерабилија о којима треба да се говори, а и ван импондерабилија има још ствари које су нам свима познате. Кад се зна како ми сгојимо према Народном Клубу, онда нисмо у питању само ми, нас 190 из радикалнога и демократскога клуба, наспрам оних 5-6 посланика народногћ клуба; нећемо п>грешити ако на тих 5-6 посланика народнога клуба додамо и оних 50 из Радићеве групе, јер су они с обзиром. на радикале и демократе доста близу г. Лагињи, и ако ја г. Лагињу нећу да солидаришем са „земљорадничком неутралном републиком" г Радића. Зато ако хоћемо братски и озбиљно да мислимо и говоримо, сложи-Iземо се да са г. Лагињом не треба да говоримок«о са је шим усамљеним јединцем у овоме одбиру од 42 члана. У самој престоној беседи има нешто што говори за ово моје гледиште. И тамо стоји како је нарлавнији услов да се уставно дело добро сврши, да се постави добар трајан темељ држани правда: правда „према свим делчзима нашега народа“. To нам казује престона беседа, а пошто је престона беседа политички поникла баш из овог центрума, ово нам показхје как» имамо у ов- м случају да се одредич >. Мени је зато било непријатно кад сам јуче чуо и видео да je већ први део говора г. Шимрака овде био нгкако несимпатич ,о прим вен. Кад је г. Шимрак овде бранио да хрватски део народа није такав како се у једном делу београдске штампе приказује, да није он тога „ропскога“ духа или менталигета и да је он водио борбу и са Млечићима, и са Немством и Маџарством, некако се много на то реагирало. Истина на западној страни нашег нароза није било борбе у оној мери као што код нас у Србији, у Шумадији и око ње, али је и оно борба. A не заборавите, да je и међу онима који су свакојако опортунистичке компромисе имали у абзбуршкој монархији, нису били само Хрвати; може бити да је православних Срба било више него Хрвата. доиста бити да су Срби били у тежем положају баш зато, што су били православни Срби под неправославном династијом. Могуће да је једном бискупу било много лакше се борити са двором него једном владици; на свето треба гледати, a ih не смемо предвидети ни оно велико, истинско и крупно, што су Хрвати и Словенци за одбрану народности показали у свом историјском животу. Зато ми је било жао што се јуче показало тако сам баред! ја осетио да нема довољно тога широког расположења, какво би требало да буде међу нама. Ја бих рад био да вам пажњу свратим на један део говора на којем fey се доцније мало дуже задржави - на један дез говора господина посланика Вошњака. Господин Вошњак није федералист, он је присталица нашега правца, правца широких самоуправних области, а ипак г. Вошњак нам је нешто врло значајно казао: Ми смо Словенци на граници, и нама треба да имамо јаку самоуаравну област, 10