Ратне успомене

20

И у дом се тужне крију; Наши путем кад су бдили, Из баре су воде пили,

Јер нам Немад муке ствара“ И неда нам из бунара;

Кога хоће он убија.

И зла многа нама свија,

Да пропишта просто свако,

Мучише нас путем тако.

=

До Земуна пешке тако, : Свуд нас Немац у смрт шаље Од Земуна возом даље! Где би с нама; куд нас воде Без ичега и слободе Није нико мого знати Свуд нас тешка тајна прати.

# За три дана и три ноћи, Кад смо с дуга пута стали, И тек тада ми смо знали Где смо дошли, шта је с нама, Да живимо у — жицама! У лагеру муке тиште, Јер ту беше мучилиште, Ту годину дана бејах. Б Увек гладан, нит се згрејах, Тад лагерске бацих траље, Ту не хтедох остат даље,

"И побегох ноћи једне,

Кроз даљине непрегледне,

ИМ кроз страже кроз све страве, Срећно пређох преко Саве.

Не опази нико мене