Ратник, 01. 01. 1921., стр. 387

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 349

Сад је тако важна колубарска линија била обезбеђена за Аустро-Угре. Тек сад се имало поставити питање, које је Штегеман истакао већ при приспећу на реку: да ли треба офанзиву продужити или треба дати међувременска одмораг При решавању овог питања могло је пресудну реч дати само стање трупе. Ма колико да је Београд примамљиво призивао с оне стране, ма колико да је много обећавала нада, да ће се неодложним продужењем офанзиве затећи олабављени непријатељ још у оваком стању и да ће се коначно потући, стање трупе је заповеднички захтдвало привремени застанак. Нападни покрет под непрекидним борбама трајао је већ преко месец дана; трупе су трпеле највећу оскудицу под најсуровијим временским приликама; оне су биле заморене и изнурене. Дотурање на неупотребљивим комуникацијама није функционисало. Трупе су се морале опоравити, освежити и надихати; недостатак морао се попунити, дотурање из позадине преуредити, ако је машинерија војске требала да буде дорасла новим захтевима.

Враћање натраг, међутим, није смело да дође у обзир, као што Штегеман вели о Поћореку: „Он није помишљао на то, да своју војску прекупи назад, да Београд утврди према југу и да се задогољи поседом београдског забрежја и Мачве“. Кола су већ била у покрегу и нису се више могла задржати; требало их је само провести мудро поред препона; на овај начен, међутим, она су доспела у сред њих и разбила се.

Поћорек се одлучи за неодложно продужење напада. Закопчао се пред противразлозима својих потчињених команданата, не хтеде да пиди стање трупа. Играо је вабанк ис авио је, као што на том месту Штегеман тачно примећује, „све на једну карту“.

Можда би још и ова одлука могла имати успеха, да је целокупна снага, ускувно држана, била уложена у одлучном правцу. Али Поћорек јеу овом последњем, одлучном мементу, распарчао своје снаге. Армије се разилазе ексцентрично, место да концентрично заједнички раде на последњем удару. Много развучена 5. армија циља више на Београд, него на непријатељску главну снагу код Аранђеловца; Франк триумфално улази у варош 2. децембра, која је по својем ексцентричном положају изгубила сваки војнички значај и од Срба била својевољно напуштена. 6. армија упућује се право на АранЂеловац и на простор јужно, против непријатељских главних снага, док јака група код Ужица треба преко Чачка да загрози непријатељу са југа.

Док се Аустро-Угри овако разилазе у правцима широко отворене лепезе, дотле код Срба налазимо сасвим другу слику. Они су прикупили све снаге, попунили су проређене бата-