Ратник, 01. 01. 1921., стр. 388

350 РАТНИК

љоне жандармима, пограничним стражарима, младићима и стар“ цима, дозели су и последње трупе са бугарске границе, напу“ стише сад већ безначајни Београд и сконцентрисаше своју глазну снагу у простору Аранђеловац — Крагујевац — Горњи Милановац. И болесни Краљ похита овамо, да распали своје Србе за последњу борбу. Овако ускупне армије навалише из линије Аранђеловац—Горњи Милановац — дакле сразмерно уско масиране — 3. децембра на непријатеља, тј. на 6. армију, док једна мања снажна група заштићаваше десни бок на Космајском вису (северно од Аранђеловца) према Београду и 5. армији. Пуном снагом удара овај покрет 6. армију на висовима у линији Гојна Гора—Проструга—Лазаревац; њено наступање буде заустављено силином српске жестине и прелази у очајну одбрану. Наизменичним успесима боре се обе стране крајњим напором; 6. армија, све више ослабљена према надмоћи, очекује помоћи од ангажоване 5. армије. Ова је мећутим, са својим левим крилом далеко, — код Београда. Пролази извесно време док се ово крило повије према југу, па га затим задржи српски бочни покрет на Космају. Тако 6. армија остаје без помоћи и мора најзад попустити пред силном навалом Срба. Између 7. к 9. децембра армија се повлачи иза горње Колубаре; већ 8. децембра било је Ваљево изгубљено.

Пред брзом навалом Срба није више било заустављања Трупе, које су већ у напад биле прелазиле изнурене, струјиле су сад у пуном растројству натраг ка Шапцу, да би ту — 13. децембра имале Саву између себе и непријатеља.

Било је сувише доцкан, кад је 5. армија 8. децембра отела Космај. Она није више могла изменити резултат битака и повлачила се према Београду. Кад су се Срби, одустајући од гоњења 6. армије, окренули Београду, морала је 5. армија попуштајући после кратких бораба, најзад евакуисати варош. 15. децембра напусти и последњи аустро-угарски војник Београд; савски мост разрушен је.

Ведром одважношћу започета, од Колубаре на овамо стегнутим зубима и слепом пренагленошћу вођена друга офанзива, насела је. Земљиште задобивено тако великим жртвама, изгубљено је; аустро-угарска војска била је растројена; њен положај на Балкану дубоко поремећен.

После слома друге аустро-угарске офанзиве у Србији настао је на балканском војишту застој од близу 10 месеца (од 15. децембра 1914. до 5. октобра 1915). Аустро-угарске армије биле су проређене и морале су се задовољити одржавањем граница; њено по:4ачање није се могло извршити, пошто је руска опасност у Галицији пи Карпатема привезала