Ратник, 01. 01. 1921., стр. 389

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 351

све одбранбене изворе монархије; чак се 5. армија морала у јануару 1915. отправити у Буковину, а 6. армија доцније, кад су Италијани ушли у рат, — на Изонцо; на балканској граници остадоше само сасвим слабе снаге.

Срби са своје стране били су сувише ислабљени, а да би могли мислити на извлачење користи од своје победе и на пренашање своје офанзиве на непријатељско земљиште; опорављење било је неменовно потребно, да би се попуниле важне празнине у људству и накнадио знатан утрошак материјала. Србија је, у осталом, била врло немило разочарана развојем догађаја у пролеће 1915. Антанта је, да би увукла Италију у рат на својој страни, учинила овој велике уступке на далматинском приморју и на Јадрану, на штету Србије, која после тога није имала воље да сноси тегобе.напада на Аустро-Угарску, да привеже снаге монархије те да на тај начин, ма и посредно, потпомаже свога супарника. Сем тога неповерење Србије побуђено је било и преговорима Антантиних дипломата у Софији; да ли ће она требати да плати и бугарски рачун Србија се дакле држала спремна и управила је своју пажњу све више на Бугарску и на свој посед у Старој Србији и Маћедонији. а О овим српско-бугарским супротностима, као у општео политичким приликама на Балкану од времена пре јесенске војне савезника против Србије, налазимо у Штегемановој „Историји Рата“ подробно, прегледно излагање.

Балкан је у току пролећа 1915. добивао све више значаја за ратну главну команду (Кпео ћгипо, тј. за аустронемачку). На трима фронтовима — на руском, француском и италијанском — већ су биле управљене збијене борбене линије противу централних сила од стране Антанте; па је затворен и четврти, још отворени фронт на Балкану; затим је скован гвоздени обруч око Аустро-Угарске и Немачке, који је ове морао неизоставно придавити. Овом свом циљу Антанта, у погледу Централних сила, била се опасно приближила уласком Италије у рат (близина Јадрана) и дарданелским походом који је започет у пролеће а који је требао да отвори мореузе и директну везу са Русијом преко Босфора и Црног Мора; ако се и мале балканске државе буду могле упрегнутин у Антантина кола, онда ће се извршити одвајање АустроУгарске и Немачке од Турске, а изоловање оне прве било би потпуно.

Мере за постигнуће овог циља Антанта је извршивала грозничавом журбом, великом смотреношћу и — према потреби — безобзирном навалом. Србија и Црна Гора већ су се крвили у служби Антанте; Румунија је већ од почетка рата