Ратник, 01. 01. 1921., стр. 391

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 958

средишни, најплоднији и комуникацијама најбогатији део земље (брегови јужно од Београда, Рудничке планине, Моравска долина) и са истих разлога олакшавао је исхрану сопствених трупа и попуне, Заметни су били само прелази пред непријатељем преко речних препрека Саве, а нарочито Дунава; али изненадни полет могао је отклонити ову незгоду, што је делом и било.

5. октобра стагале су 3-ћа аустро-угарска армија Кевешева (Кбмез5) на Сави између Београда и Купинова, а 11-та немачка армија Галвицова (ба! лм/н2) на Дунаву између Смедерева и Базјаша, спремне за прелаз; мање групе за демонстрацију и осматрање биле су на Дунаву до Оршаве, на Сави и Дрини до Вишеграда. Тог дана отпочело је јако бомбардовање оностране обале, нарочито код Београда и Смедерева; прелаз мањих снажних одељења код Бјељине и Јарка у Мачву, требало је да одстрани пажњу непријатељеву. После ових припрема форсиран је прелаз самих армија 7. октобра. Кевешева армија прешла је преко Саве једним корпусом код Прогар-Забрежа, а главнином код Београда и избаци Србе после њихова упорна противљења из вароши до 9. октобра. За то време Галвицова армија прешла је Дунав на три тачке између Смедерева и Карашеве утоке (код Базјаша) и потиснула је изненађене Србе још првог дана четрнаест километара према Пожаревцу. И поред настале поплаве и олује, које су сметале нарочито везама преко Дунава, армије су, сад сједињене на јужној обали, продужиле своје напредовање под борбама гонећи пред собом Србе, који су се упорно бранили; армије су до 23. октобра стигле на линију Лазаревац—Аранђеловац—Паланка—Петровац. У то су и Бугари ступили у акцију. Њихов стратегијски развој извршен је са 1. армијом Бојаџијева између Видина и Цариброда, угрожавајући утврђену тимочку линију и ПиротНиш; са 2. армијом Тодорова код Ћустендила са задатком да продру у долине Горње Мораве и Вардара (Скопље); напад је почео 14. октобра. Он је до 23. октобра доспео до пред тимочку линију и Пирот, где привремено застаде (1. армија), док 2. армија брзим покретом узе Врању, Куманово, Велес, Скопље, (21. октобра) и тиме прекиде главну везу Срба са Вардарском долином и Солуном.

Кљеште, које треба Србе да згњече, почињу се опасно стезати. Срби концентришу сву своју снагу — две армије, враћене са Дрине, Саве и Дунава, у простору око Крагујевца — две армије, напуштајући тимочку линију, у простору око Ниша и реше се да се ту одрже и да сачекају потпомажуће дејство Француза, који су се искрцали код Солуна 5. октобра.

РАТНИК, СВ. 1–=1. 23