Ратник, 01. 01. 1921., стр. 392

354 РАТниК

Боре се са пожртвовањем; не само издржавају упорно на месту, него прелазе код Ниша, пред армијом Бојаџијева, у противнапад, а ова га једва може одбити. Узалуд; — притисак Кевешевих и Галвицових армија сувише је надмоћан; Крагујевац, Јагодина, Краљево, Пирот падају, и кад се ни доња српска Морава између Краљева и Варварина није могла држати (5. новембра), одступају Срби на целој линији напуштајући Ниш. Четири армије струје растројено кроз долине Ибра, Расине и Топлице на Косово Поље ка Приштини. Непосредна веза централних сила са Бугарском и Турском омогућена је.

За Србе је била срећа, што савезници нису навалили за њима пуном снагом. Концентричним наступањем — Бугара из долине Тимока и Нишаве са истока на запад, Аустро-Угара и Немаца у Моравској долини са севера на југ — колоне су се нагомилале у овој долини; настаде забуна, чијим се решењем изгубило скупоцено време. Сад се показала штета од сувишног северног наступања бугарске 1. армије. Премештањем једне армије више на југ, као што је то предлагала аустроугарска главна команда, могло се избећи ово трење.

Одступивши Срби после свога пораза понова се подижу. Несломљеном одважношћу чак покушавају да са брзо и поново сређених пет дивизија продру у горњу котлину Јужне Мораве те да на тај начин издејствују наслон на Француску војску у правцу Солуна. Снажно навале 9. новембра на Лесковац у бок и залеђе 2. буг. армије која, много развучена својим слабим десним крилом, држи поседнуту Моравску и Вардарску долину, али јаким левим крилом налази сеу борби са Французима код Градско—Криволака. Бугари буду одбачени од Лесковца према Врањи и ту су, после петодневне борбе, близу да подлегну, кад се 1. буг. армија, која се најзад избавила из заплета, појављује код Куршумлије и Прокупља иза леђа Србима, захваћа их, и после одвајања једне дивизије која буде заробљена, принуди их на одступање према Приштини (20. новембра); српски пролом насео је.

Савезници сада прелазе преко снегом покривених планина у концентрични напад на Косову Пољу, обухватајући га полукружно од Рашке у Ибарској долини преко Куршумлије, Гољак планине, Качаника до Тетова. Срби међутим не примају борбу на Косовом Пољу, позорници њиховог некадањег уништења (1389), али и њихове славне победе (1448). Они овом приликом, — имајући пред очима поизвесни пораз, неће да пропадну; они хоће да спасу остатке војске, да их понова · поведу у борбу за отаџбину кад се њихова судбина буде окренула на боље. Срби напуштају Косово Поље. Борећи се са заштитницама, савезници доспевају 23. новембра у Ми-