Ратник

4 РАТНИК

на Солунски фронт и поседају додељене им секторе, са чврстом вером, да неће дуго ту остати, већ да ће ускоро моћи напред — у Србију, својим домовима.

Месеца августа исте године наши дивни јунаци сломише бесне бугарске нападе на Горничеву, а крајем истога месеца бацише се у енергичан напад на Бугаре и Немце, јуначки их разбише и освојише Битољ и тако ослободише један део своје поробљене Отаџбине.

То су били дани радости и наде; дани туге и разочарања.

Наша радост и нада, да ћемо ускоро ослободити целу Отаџбину и видети своја Огњишта, убрзо уступише место разочарању и жалости, јер, и ако бејасмо морално јаки, не имађасмо материјалне моћи сломити 400.000 непријатељских војника, добро опремљених и одлично утврђених на неприступачним мећедонским планинама.

Али и тада не клонусмо. Борбу са непријатељем остависмо за тренутак да се одамо уверавању наших пријатеља и савезника и да их уверимо у потребу, да се што пре и што више појача Солунски фронт. С наше стране већ тада

отпочела је једна неуморна и енергична акција: да се Источна

Војска појача на 300.000 бораца, и потом предузме одлучна офанзива у правцу Софије. Војно-политичка акција, у овоме циљу, била је врло јака и непрекидна у целој 1916., 1917. и

почетком 1918. године. У свима овим приликама излагана је

и доказивана врло еклатантно од наше стране: важност Солунског фронта по опште савезничке интересе и могућност једне успешне офанзиве са тога фронта противу централних сила. Али тешко је било уверити савезничке конференције и ратне савете у Шантију, Версаљу и Лондону, јер је.сва њихова пажња била концентрисана само на Западни фронт. Ну српски надлежни фактори не малаксаше у овој борби

и не попустише у енергији наваљивања на наше Савезнике,

да се Солунски фронт појача, и продужише и по стоти пут понављати и очајно довикивати свима нашим пријатељима: „Појачајше Солунски фронт са онолико војске, колико шо изискују његова важност и непријашељска снага, коју ваља победити, а шо је свега 300.000 бораца са 50 оруђа већега

калибра од 120 мм. Учинише шо, па ћемо брзо разбити Бу--

гаре и онда ће комуникација Берлин— Цариград бити пресечена и Србија васпостављена, а шо је од велике користи По Савезнике и значи у сваком погледу пораз за Централне „Државе.

Тако смо молили, преклињали, па примењивали и енер-

гичнији тон према нашим Савезницима, те је зато и идеја

-3