Ратник

0 ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Незнаних Јунака, које ће наш народ славити и оплакивати вечито. а

Сви су ови догађаји тако велики, да ми је немогућно да у једном предавању изнесем сву њихову величину, те се за сада задржавам само на најскоријем догађају, — на догађају који нам донесе слободу и уједињење нашега народа, — да говорим о пробоју Солунског фронта.

После наше катастрофе у јесен 1915. године, остатак наше храбре војске прикупио се на Крфу до половине месеца фебруара 1916. године. Од моћне и силне српске војске која бројаше 560.000 војника и која у години 1912., 1913, и 1914. задиви свет својом храброшћу и ваљаношћу, дође на Крф свега 130.000 људи, физички измучених и малаксалих, а морално клонулих.

Немачки званични комунике од 10. новембра те несретне године објави широм целога света ову нашу посмртницу: „Пошто српска војска више не постоји, већ само њени бедни остаци, који се разбегоше у дивље арбанске и црногорске планине, где ће без хране, а по овој зими наћи своју смрт, то су и прекинуте даље операције и неће се више издавати комунике са Балканскога ратишта“; — а силни немачки штаб онда и не слућаше да ће баш ти „бедни остаци српске војске“, како нас он називаше у својој сили, отпочети рушење Централних Сила.

И поред оваквога тешкога стања ми не клонусмо. Ма да је одступање кроз Арбанију било врло тешко и скопчано са незапамћеним патњама и страшном глађу, ипак код нас остаде нека света и тајна вера и чврсто уверење у бољу будућност. Највећи пример чврстине карактера, челичне воље и оптимизма у нашу сретну будућност даде свима нама наш узвишени Врховни Командант Њ. В. Краљ Александар, који ни једнога тренутка не изгуби наду, који ни у најтежим тренутцима његове болести и наше смрти не јаукну, већ, увек насмејан и решен на све, бадраше све нас. МИ по угледу на Њега ми сви приступисмо са највећом енергијом тешкоме али светоме послу, да од гомиле изнемоглих људи створимо што пре једну војску способну за операције и ослобођење Отаџбине и Народа. У

Тај посао није био лак. Тешкоће су биле огромне. Али чврста воља и енергија Врховног Команданта и свих потчињених Му старешина, као и отпорност свих наших војника успе да се већ у почетку априла 1916. године понова појави Српска Војска, као једна мала, али добра и поуздана армија. И тако месеца јуна 1916. године наше храбре дивизије излазе весело

јЕ