Ратник

2 РАТНИК наш народ. А они, незнани, умреше за спас Отаџбине не само без икакве награде, већ — и што је по њих најтеже — не видеше плодове својих пашњи, бораба, пожртвовања. и смрши. А колико су тек несретни њихови родитељи који се поносише својим дичним синовима, њихова деца, која се одушевљаваше делима својих храбрих отаца и њихове љубе које блисташе од радости у доба сазнања за херојска дела достојних им другара — када данас не знају ни где су гробови тих славних јунака.

Величина идеје: да се подигне споменик Незнаноме Јунаку је грандиозна, јер ће у њему сваки отац, свака мати, свака љуба, деца, браћа и сестре гледати споменик својега мислити да баш у томе гробу лежи онај, који је њима био најмилији, и ту ће сви заједно молити се Богу за покој њихова љубимца.

Велики је број наших Незнаних Јунака, који почивају незнано где. Они леже тамо, незнано, на Куманову, на Косову, код Битоља и на Брегалници, на Церу и Сувобору, у Арбанији, на Крфу и Горничеву, у Добруџи, Русији и Сибиру, у Моглени и Черни, код Велеса, Скопља и Ниша, на Дунаву, Сави, Драви, Мури и Моришу, као и код Скадра и Ријеке, на мору и — у мору.

Славни су наши Незнани Јунаци, јер и сами не знају колико су велики и колика је њихова заслуга за наше ослобођење и уједињење. Скромни, повучени, увек готови да признају другоме заслуге а да себе ставе у други ред, — на последње место, они и не слуте да је баш њих, незнаних, већа заслуга за наше велике успехе у свима нашим ратовима од заслуге нас знаних и награђених.

ћЛуманово, та најславнија битка у нашим ратовима, у којима се прослави и славом увенча наша !. армија — Куманово, наша слава и понос, би створено највећим делом пожртвовањем баш тих Незнаних Јунака.

Битољ, круна наших победа у првоме рату за ослобођење нашега народа, би добивен смрћу оних јунака, који се у тој славној битци подавише у Черни и Шемници и остадоше — Непознати — Незнани Јунаци.

Брегалница, понос наших победа, добивена је великим делом смрћу и пожртвовањем оних Незнаних Јунака, који нађоше смрт од кужне заразе, напајајући се водом баш из те Брегалнице, коју је непријатељ намерно био заразио колеричним клицама.

Цер, Колубара, Сувобор, Косово, Арбанија наша слава и наша туга — наша Голгота посејани су лешевима баш тих

«

'