Ратник

14 РАТНИК

На Буковику, у штабу Врховне Команде, владала је ове ноћи озбиљна и свечана тишина. Позвани фактори, у чијим

је рукама била судбина и част не само Србије већ и цело-

купнога нашега народа, размишљали су дубоко о томе, какво решење да донесу: стати или ићи напред.

Ако се усвоји решење да се прекине даља офанзива, онда се не би ризиковало ништа и поступило би се у свему према начелима методичне Стратегије, те се Врховна Команда не би изложила ни критици, ни одговорности за такав свој рад. Али решити се на прекид офанзиве, значило би у исто време одрећи се: славе, части и дужности да ми сами ослободимо своју Отаџбину од непријатеља и извршимо уједињење нашега народа; као што је требало одрећи се и моралне сатисфакције, да ми разбијемо и казнимо непријатеље, који су толико зала и несреће нанели нашем народу, јер нам је било тешко не добити никакво задовољење за све оне свирепости и понижења којима су изложени били сви они, који су остали у Србији и сви ми који смо кроз Арбанију прешли и дошли на Солунски фронт.

Продужити пак офанзиву значило би прибећи једном дрском решењу, противно принципима Стратегије, и продужити наступање у непријатељски распоред са фронтом наше војске од неколико километара, а који је продирао око 50 километара у дубину непријатеља, док су наши Савезници на оба крила остали дубоко у назад, а поред тога један од наших Савезника претрпео је баш тога дана врло озбиљан неуспех, од којега се неће моћи тако лако опоравити, како је тврдио сам Главно-командајући Источне Војске.

Тренутак је заиста био озбиљан.

У малој и ниској колеби, која је била у исто време канцеларија и спаваћа соба начелника оперативног одељења, претресали су ситуацију у присуству Врховног Команданта начелник штаба Врховне Команде, његов помоћник и начелник оперативног одељења, где су била додирнута сва могућа решења, која би се могла узети обзиром на ситуацију на целом Солунском фронту. Дискусија по овоме тако судбоносноме питању била је кратка, она је трајала мање од пола часа и по том је наш Узвишени Врховни Командант |ЊБегово Величанство Краљ Александар донео одлуку онакву, каква је могла доликовати храброј и неустрашивој Српској Војсци, а то је: напред, у славу или смрт.

Чим је донета ова одлука, одмах су издата хитна наређења команданту [и [1 наше армије, да најенергичније продуже офанзиву и то 1 армија ка Прилепу и Бабуни, а 1 армија као Неготину и Градском.

рит ма 6

Еберт.