Ратник

0 ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 15

Седмога септембра водиле су наше армије врло огорчене борбе на положајима северно од Возарца, Кавадарца и код Саме Буке, где се непријатељ врло енергично бранио и извршио више контра-напада, све у намери да одржи у својим рукама врло важну комуникацију Прилеп—Неготин—Криволак. У томе циљу он је довео на наш фронт са Дојранскога и Битољскога фронта као појачање још 11 пешадијских и ] артиљеријски пук. Али сви његови напори да се одржи на овим положајима осташе неуспешни пред силним нападом наших храбрих дивизија, и пред ноћ овога дана овладасмо целим Тиквешем и тиме потпуно одсекосмо Х!Т немачко-бугарску армију код Битоља од долине Вардара и одузесмо јој могућност, да се служи својом комуникацијском линијом Битољ—Прилеп—Велес, па је и приморасмо на повлачење из околине Бштоља преко Кичева ка Скопљу.

Овлађивањем Тиквешем овладали смо и долином Вардара и тиме приморасмо бугарску војску на Дојранском фронту, да напусти своје јако утврђене положаје пред Енглескогрчком војском и нашерасмо је на одступање долином реке Струме.

Као што се види, овога дана је Српска Војска имала не само велики тактички, већ и врло велики стратегијски успех у односу на непријтељске трупе на Битољскоме и Дојранскоме фронту; јер тактичким успехом, задобивеним на нашем фронту, ми смо довели ХГ непријатељску армију у немогућност да и даље остане код Битоља и приморали је на одступање; на тај смо начин Француској војсци учинили услугу и створили јој могућност да крене напред, а тако исто због овога нашега успеха непријатељ је био приморан да одступи са Дојрана, те смо нашом победом омогућили Енглеско-трчкој војсци, да се крене напред и освоји Дојран.

Тако је овога дана Српска Војска успела пошпуно да изврши пробој Солунскога фронта.

У борбама од 8. до 14. септембра непријатељ је чинио све могуће само да одржи у својој власти положаје на левој обали Вардара код Криволака и на Бабуни планини, све у нади да ће му пристићи аустро-немачка појачања; али Српска Војска била је сада у таквоме моралноме и психичкоме расположењу, да јој ништа и нико не могаше одолети на путу њеном ка ослобођењу Отаџбине и уједињењу нашега народа. У току ових шест дана Српска Војска је брзо и увек после крвавих бораба овладала Криволаком, Штипом, целом Брегалницом, Пљачкавицом, Светим Николом, Кочанима и Бабуном, а 14. септембра наша коњичка дивизија, потпомогнута деловима Југословенске дивизије, избија на стару српско-бугарску