Ратник, 01. 05. 1922., стр. 67

62 РАТНИК

Не сећам се, да ли је то било сутрадан или два дана после наведеног рапорта код војводе Путника, потписати је добио хитан позив да дође у Врховну Команду. То је ваљда било 12-ог новембра. Одмах су ме увели код пок. војводе Путника, који ми је дрхтавом руком пружио депешу, неизмерно срећан, јер му је истом“ саопштавано, да је у Солун стигла лађа са муницијом и да се иста већ товари у вагоне. Потписати је требао да да мишљење о пријему и распореду те муниције. Утврђено је тада, да се у Нишу образује пријемна станица а да писац ових редова исте вечери отпутује аутомобилом у Ниш, ради организовања посла око пријема муниције и распореда за експедицију исте.

Сутрадан у 1 сат по подне стигао сам у Ниш и исте вечери стигао је и први воз са муницијом из Солуна. При отварању првих сандука са муницијом, на велико запрепашћење, утврђено је, да приспела муниција није за наш већ за француски топ. Па како је француски метак дужи од нашег, то, кад се угура у наш топ, није било могуће затворити топовску цев.

Чим је добијена депеша да је муниција стигла у Солун, Врховна Команда, рачунајући да ће јој до њеног приспећа трајати оно што је неочекивано добила из Управе ВојноТехничких Завода, објавила је целој војсци, да артиљеријске муниције има у изобиљу и да батерије могу развијати своју паљбу без икаквих обзира на штедњу.

Шта је хтела Врховна Команда овом објавом о изобиљу у артиљеријској муницији» Јасно је за свакога, да је хтела да поврати веру у победу код оних, који су очајавали због неактивности наше артиљерије. У то доба се формирају преки судови, уводе се у борбу неколико генерација универзитетске и разне школске омладине, на брзу руку извежбано људство из Нових Области, уведена је у борбене редове жандармерија и предузимају се и друге мере, које врло изразито говоре о јасној намери Врховне Команде да пређе у контра-офанзиву.

Могу читаоци замислити, какав је осећај био код оних који су знали од коликог је значаја долазак муниције, кад су сазнали, да се та приспела муниција не може употребити за наш топ!

Прво питање, које се морало наметнути, било је: „шта сад да се ради“» Метак је био дужи од нашег за 22 мм. Треба га скратити. Како» Једино је било могуће тако, ако се метак расклопи, чаура скрати, на устима стесни и метак поново склопи.

За расклапање и поновно склапање метака требало је имати простране радионице и велики број раденика. Касарне