Ратник, 01. 05. 1922., стр. 66

КОЛУБАРСКА БИТКА 61

зултати. Да би се зло отклонило, решено је да се са тих зрна скину бакарни прстенови и да се замене другима знатно јачег калибра. Предузет је један врло дрзак посао, за који заслужују радници Управе Војно-Техничких Завода сваку похвалу. Скидати прстенове са зрна напуњених експлозивом и снабдевених детонаторима и на место истих упресовати нове бакарне прстенове, значи излагати се катастрофалној експлозији, која је претила да разнесе у ваздух радионицу и све оне, који се у њој налазе. Управа је и поред све те опасности предузела тај посао, јер су то интереси земље и част оружја захтевали.

Са тако преправљеним зрнима извршене су поновне пробе из 12 и 15 см. хаубица, којом су приликом добијени резултати како се само пожелети могу. Одмах је после тих опита најенергичније предузет дањо-ноћни рад, те је за кратко време спремљено неколико хиљада 12 и неколико стотина 15 см. хаубичких метака. Таквим радом успела је Управа ВојноТехничких Завода да у првој десетини месеца новембра врати на бојно поље оне батерије, које су раније биле отуд повучене због тога што нису имале ни једног метка.

Животно кандило наше војске прштало је у агонији. Онда; кад смо сви стрепили да се не угаси, Управа ВојноТехничких Завода усула је у њега неколико капи зејтина. Покојни Велики Војвода није имао довољно речи, којима би исказао своје задовољство. Он је тада хтео томе своме задовољству и нарочитог израза да да, али... било је једно али, које се томе успротивило.

Муниција о којој је реч одмах је хитно одаслата пуковима на бојно поље, а како се сваког часа очекивао извештај о приспећу француске муниције у Солун, почеле су се предузимати потребне мере за остварење давно жељене контраофанзиве. Инструкције и заповести, помоћу којих хоће ђенерал господин Живковић да покаже конфузност, која је владала у Врховној Команди, природна су последица ових неочекиваних појава. Онда, кад се остало тако рећи без и једног артиљеријског метка, помишља се на јаче повлачење, да би се војска сачувала, јер се рачуна само на ону муницију, која кроз 7—8 дана треба да стигне из Француске. Али се неочекивано добија једна знатна количина муниције, која дозвољава да се противнику да јачи отпор. Природно је да Врховна Команда, рачунајући са том новом повољном чињеницом, мења претходну намеру и саображава своју радњу новим срествима којима располаже. Ништа здравије и ништа логичније.-