Ратник, 01. 05. 1922., стр. 65

60 РАТНИК

тим, услед тог вишка у продукцији, имали на крају октобра 1914. год. око 15.000 пољских шрапнела резерве, али их нисмо могли употребити, јер за њих нисмо имали упаљаче.

Видећи катастрофално стање наше артиљерије, потписати је решио да на ове шрапнеле намести упаљаче старијег модела, који су раније били шкартирани и замењени другим моделом, који се по димензијама знатно разликовао. Али како се тај упаљач, услед много мањег пречника спојног дела, није могао утврдити у уста шрапнела, то, да би се то постигло, уврнут је у уста шрапнела један уметак од алуминијума, у који се овај шкартирани упаљач могао да уврће као у уста ранијег шрапнела. | Са 50 тако преправљених шрапнела извршени су опити на стрелишту и добијени су одлични резултати. Управа ВојноТехничких Завода предузела је после тога најенергичнији рад, да изради алуминијумске уметке за ових 15.000 шрапнела, које је у року од 5 до 6 дана претворила у потпуне артиљеријске метке. Како је пробрала око 18500 добрих упаљача, то је управа, с обзиром на ситуацију, покупила и све небојеве шрапнеле од ливеног гвожђа, па је и од њих направила шрапнелне метке, који су били намењени за изналажење одстојања. На тај начин Управа Војно-Техничких Завода, угев у рачун и оно што је у току последњих дана добијено редов,„ном фабрикацијом, ставила је Врховној Команди неочекивано "око 20.000 артиљеријских метака на расположење. То је могло бити око 10-ог новембра.

Ја никад не могу да заборавим оно блаженство, које осам видео на лицу измученог војводе Путника, кад сам му саопштио шта је Управа Војно-Техничких Завода урадила. То неће ваљда заборавити ни остали, који су тада имали срећу да га виде и чују. Скромност ми налаже да прећутим оно, што ми је тај велики човек тада рекао, држећи ми руку у својој, која је била њежна, мека, врела и влажна.

Управа Војно-Техничких Завода учинила је још и више. Кад је видела, да у Крагујевац пристижу из борбе извучене 12 и 15 см. хаубичке батерије, које су негде око Ваљева утрошиле и последње своје метке, тражила је начина да и том злу помогне. Из огромних гомила најразноврсније артиљеријске муниције заплењене 1912. и 1913. год. од Турака и Бугара, издвајано је све оно што се звало 198 и 15 см. муниција. Мерењем димензија и тежине, издвајана су зрна, која су била најприближнија нашима. На жалост, она Крупова зрна, која су на први поглед највише обећавала да ће се моћи корисно употребити, имала су нешто слабији калибар, због чега су при пробама на стрелишту добијени са њима врло рђави ре-