Ратник, 01. 05. 1922., стр. 75

70 РАТНИК

јише идеализмом који их одведе Лиги Народа; сви покушаји да се дође до споразума за избацивање сумарена не наиђе ни на какав одзив> Није ли за жаљење, ако ово одбијање укидања сумарена представљајући моралну победу не крије у себи дипломатски неуспех.

Пре свега потребно је било да се прво добро испитају ова мимоилажења у мишљењима о сумаренима. Такође је требало избећи сваку јавну дебату по овом питању, засновану на нетачним податцима. Свако рђаво и без такта третирање неког питања, а притом тражити најосетљивије место, није ништа друго до један пример више те нове дипломатије, или још више никакве дипломатије, која под видом неких демократских метода данас тако често замршује и заоштрава међународне односе. У истини ово је жалосно обарање једнодушног срдачног другарства које је енглески адмиралитет стекао у заједничком раду од конференције за мир до данас са француском морнарицом, а нарочито са адмиралом де-Боном.

Да видимо сада, у колико донете одлуке задиру у интересе Велике Британије.

С једне стране, ми смо поштеђени огромних новчаних издатака предвиђених широким програмом за нове изградње поморских јединица; даље, ми можемо рачунати бар за једно петнаестак година на стабилност наше поморске политике. Ми се пуно надамо да нам је од стране Америке осигурано пријатељство; а можда ће ово ускоро бити одобрено и од стране америчке штампе, која толико за сада слепо мрзи све оно што је британско. С друге стране, ми се лишавамо нашег преимућства на мору, досадање основе нашег царства. Ми смо услед тога изгубили нешто од нашег престижа, а у односима са пријатељима Французима створили нов камен спотицања. :

Одбијање од стране Француске, наравно под оваквим околностима,да се веже на ма какво ограничење њених сувоземних снага, изгледаше у очима осталих делегата да она тиме даје на знање да неће примити такође никакво ограничење ни у флоти које јој може бити наметнуто. Када пак одби да потпише укидање сумарена и захте да њена тонажа буде равна Енглеској, они закључише да овај њен захтев. долази једино из разлога мржње према трговини Енглеске. Ово је доказ потпуно рђавог схватања ситуације и затварање очију пред фактом да један велики део њене војске долази из северне Африке; осигурање комуникација у томе правцу са метрополом за Француску је од велике важности.

Француска не дели мишљење г. Балфура односно сумарена; за њену одбрану она их сматра као врло потребне. Јер