Ратник, 01. 05. 1922., стр. 77

72 РАТНИК

нимумом напора постигли су једнакост у флоти са најјачом силом на мору.

Не види се тачно зашто Америка жели да се у флоти изравна са Великом Британијом. Када ово питање би постављено једном од најпознатијих маринских официра Америке овај само одговори. — „Хе! зашто нер“. А из овог саркастичког одговора може се назрети права истина.

Овде нису у питању ни задаци с поморског гледишта, нити заштита њених обала, да тражи једнакост у флоти са Енглеском. Још више овде нису у питању ни будућа завојевања ради расељавања, јер на степен пренасељености Америка још није дошла. Треба тражити други разлог.

Природни правац цивилизације окреће Америку од њеног огњишта; и ма колико желела да се не меша у компликације европске политике, она не може остати независна ни трговачки ни финансијски, као ни свака друга држава, од осталог света. Ма како нам изгледали разлози њеног мешања у рату, финансијске обавезе Савезника према њој приморале су је да тежи у њихову корист. И ако се рат понови, она је на овој конференцији улучила прилику да јачином своје флоте у будуће буде арбитер света. Употреба ове снаге за одржање мира у свету идеал је америчке политике, којем она тежи. Али прилике се мењају и генерације се разликују једна од друге. Данашњи благослов сутра може бити проклетство.

Застој у повећавању поморских снага Јапана после напуштања преимућства на мору од стране Британије, најинтересантнији је догађај ове конференције.

Повећавање популације и потреба услед истог за ширењем било је увек један разлог више за наоружањем. Паи Јапан не може бити изузетак у томе. Рашћењем популације а одсечен од Аустралије и Америке, он потражи слабо место на азијском копну. Па природно са повећањем његових интереса с ову страну мора, аутоматички се повећава и потреба за његову заштиту.

Усвојена граница за његову марину, чињеница је коју оправдавају разлози. Исто тако дат пристанак на предлог Америке од стране Јапана произвео је озбиљне бојазни. Будућност ће показати да ли су исте оправдане.

Ако догађаји буду показали да је његова марина овако редуцирана недовољна да изврши свој задатак, реакција која одатле буде произашла може ставити у питање уговор све четири поморске силе. Јапан је дао великих жртава, а што је он до последњег минута одбио да напусти „Миш5ц“ саграђен добровољним прилозима народа, то је само један пример више где се једна влада не сме сувише играти осећајима