Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 91

Већ као млади капетан корвете свратио је Тирпиц на се пажњу свих оних, који су хтели да претворе континенталну немачку државу у доминирајућу поморску силу. Тада, у години 1884. проповедала је француска „јешпе есоје“ превласт управо новоизграђеног торпедног оружја, које би имало да даде смртни ударац незграпним оклопљеним колосима. Тирпиц се показа занесеним присташом нових идеја и подастре Рајхстагу меморандум о стварању флоте торпиљера. У овом елаборату рече: „Чим пре будемо постигли број и то 115 торпиљера, тим ћемо мирније моћи да дочекамо непријатељске ескадре, тим ћемо лакше очувати своје луке и ако не будемо владали морем. За бродове и њихове посаде нема веће опасности, него што је ово ново подводно оружје. Излажући опасности само малу количину људи у јефтиним и брзо саграђеним лађицама као што су торпиљери, постигнута је могућност да се једним јединим торпедом потопи и највећи бојни брод. Блокада ће бити непроведива ако се обала брани већим бројем добро вођених торпиљера. Торпиљер је оружје које је на мору од нарочите користи за слабијег.“ 5

Треба фиксирати ово мишљење Тирпица из оног доба кад је настојао домоћи се водства у морнарици: тада је дакле пропагирао да се са торпиљерима самим може бранити немачка обала. Доцније, као државни секретар заступаће он како ћемо видети — управо противно мишљење, т.ј. да подморнице и торпиљери сами нису довољни за ову одбрану! Али је тада Тирпиц са својим енергичним дизањем интереса за флоту постигао то, да се за њега заинтересовао принц Виљем, доцнији флотни цар, који је у Тирпицу видео остваритеља својих властитих — за сада још неодређених — фантазија. Међу осталим лежаше будућем цару на срцу особито идеја стварања немачке светске колонијалне власти, која би се имала такмичити са енглеском. По свом именовању за адмирала беше Тирпицово главно настојање, да свом силом потпомогне идеје свог царског господара. Његову се частохлепљу пружи године 1897. најбоља прилика. Он беше са источноазијском ескадром на кинеској обали. Вребајући као јастреб да се дочепа какове колоније, успе му напокон да брзојави и пошаље цару склопљен уговор о закупу Кјаучау-а. Одмах се са милионима трошкова отпоче изграђивање „упоришта“ Цингтау-а. Тврђаве се изградише, обални се топови сместише, великим се тешкоћама издуби из пећина силна лука, батаљони морнара са артиљеријом смести се у великим и сјајним касарнама налик на дворове, а цар Виљем објављиваше народу свом и свету сваком приликом, да Немачка своју челичну руку сада показује и у најдаљим крајевима света. Како