Ратник

90 РАТНИК

да је био опкољен самим саветницима који се врло ретко усуђиваху да га коче, који у њему чак још и поткрепљиваху уверење, да га је Провиђење одредило за „агђНег-а типа“! Човек, који га је пратио од његовог почетка па до његове пропасти, те који га је у његовим хиперимперијалистичким гестима и начинима највише бадрио, беше без сумње адмирал и државни секретар Фон Тирпиц.

Може се мирно рећи, да ниједна личност предратног периода није била толико у средишту светског интереса, као што је то био овај поморски првак. Немачки народ, дрилом васпитан у безусловном послуху и дисциплини, видео јеу њему Посејдона Виљемове океанске политике; у њему је народно поуздање и вера персонификовала постанак и развитак и светско господство, гарантујући положај своје флоте. Немачки је флотни савез (РоНепуегећт) умео својом безпримерном пропагандом тако да одгоји сав немачки народ, да се у његову душу уцепило уверење да на земљи нема другога, који ће флоту цара Виљема учинити првом на свету већ једини Тирпиц. Да ли је овај адмирал, који је управљао немачком морнарицом, заслужио ово поверење» Мало их је, који су се усудили да критикују моћног Хохенцолершког љубимца или да му пребаце прецењивање самога себе, неразумевање потреба поморског фронта, као несхватање нових појава на пољу бродоградње и артиљерских проблема. Да ли је Тирпица у циљевима његове политике стално. руководила поштена жеља за напретком домовине — или суто билиу првом реду себичност и частољубље, који су га потакли, да надмаши и сруши стару бритску океанску силу» Непристрасно испитивање животног рада овог мужа, названог најпре ствараоцем а касније рушиоцем царства, сигурно спада у најзанимљивија истраживања историје. Та ни са једним другим именом напредовање и пропадање једног силног царства није тако уско везано: беше то рад његових мисли, који се претвори у досада нечувено дело и са елементарном жестином повуче мржњу читавог света на немачки народ, који у рату слепо усваја Тирпицову стратегију! Како је познато, немачки је државни секретар морнарице написао своје врло опширне мемоаре. Ови се — сасвим наравно — имаду сматрати његовим посмртним оправдањем, те могу да увере само још ону незнатну хрпицу његових присташа и апостола који су му остали верни. Слику овога мужа који је створио флоту, по снази другу на свету, и која је одједанпут нестала, показују много верније сама његова дела из времена кад је тражио да се дочепа власти, те кад је на врхунцу моћи безобзирно. провађао своје империјалистичке планове по свом ћефу.